Радно и социјално право

Проф. др Александар Петровић, Незапосленост као привремена појава или као судбина>, Радно и социјално право, стр. 1-14, ХУЛ (1/2012)

посредно, али и сигурно погођени постојећом незапосленошћу, као што су чланови породице незапослених. О томе нешто може рећи обично множење броја незапослених данас с бројем чанова просечне породице у нашој земљи.

2) Незапосленост има обележја трајне друштвене појаве. То је, наиме, појава која није наступила преко ноћи и није само од данас до сутра већ траје више од две деценије у масовним размерама. Стога квалификовање незапослености као првремене са становишта друштва веома је условно осим ако се с дозом сарказма не уважи чињеница да у нас нема трајнијих ствари у друштвеном шивоту од оних које се предочују као привремене.

3) Незапосленост показује у дугорочном смислу тенденцију пораста. Тај пораст је трајне природе.С тога је у апсолутном и у релативном погледу све више људи, који су без сталног запослења и који треже запослење. У неким срединама тај раст је значајно изражен.

Разуме се, трајност и тврдокорност незапослености показује се још на један начин. Наиме, тенденција пораста незапослености у дугорочном смислу паказала је висок степен отпорности или неосетљивости у односу на различите реформе, реорганизације, институционалне преображаје, промене у законској регулативи од којих су се иначе очекивали и најављивали барем неки позитивни ефекти у погледу запошљавања и значајног смањивања постојеће незапослености. У овом погледу није за потцењивање ни чињеница да масовни одлив радне снаге на раду иностранство није преокренуо тенденцију пораста незапослености у нашој земљи. Разуме се, та тенденција је изиграла и плитки оптимизам из не тако далеких дана. Вреди се само присетити изјава званичних „Србија без незапослених“ или „Прети ли нам скора несташица радне снаге“ 7.

4) Незапосленост као стање које погађа појединце показује тенденцију да се продужује. Не само што је незапослених све више него и незапосленост траје све дуже. Привременост незапослености се за један сегмент незапослених претвара у релативно трајно животно стање, а не у неку само краткотрајну животну епизоду. За оне сегменте незапослене популације, које карактерише кумулација негативних селективних обележја (као што су женски пол, младост, брак, деца, досељење, одређено социјално порекло, одређен тип образовања, друштвена и