Радно и социјално право
Радован Безбрадица, Ступање на снагу и почетак примене закона и других прописа, Радно и социјално право, стр. 243-262, ХУ1 (1/2012)
писе, у зависности од њихове природе и садржине, односно конкретних околности које опредељују потребну дужину чекања закона. Према Уставу, како је то већ наведено, прописи ступају на снагу осмог дана од дана њиховог објављивања, при чему, код дилеме присутне у правној теорији и пракси да ли општи уасато [ер15 износи осам или седам дана, треба рећи да «дан објављивања не улази у уасапо !ерту, већ vacatio legis почиње тећи од наредног дана од дана објављивања, а гаси се по истеку седмог дана у 24,00 часа, тако да пропис ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у 00,00 часова.» , што значи и да општи уасато 12215 износи седам дана. Краћи рок од Уставом утврђеног општег рока могуће је сваким појединим прописом утврдити само изузетно и то под посебним Уставом утврђеним условима, тј. само у случају када за то постоје нарочито оправдани разлози, који морају бити утврђени приликом доношења прописа. Скраћивање општег рока је изузетак од општег правила да пропис ступа на снагу осмог дана од дана објављивања, при чему доносилац прописа, и поред тога што Устав није дефинисао синтагму «нарочито оправдани разлози», нема пуну слободу у скраћивању општег рока, већ мора дати не само прецизне и јасне разлоге за скраћивање, него ти разлози за раније ступање на снагу прописа морају бити и објективно (стварно и суштински) друштвено оправдани. Присутна је појава и екстремног скраћивања рока за ступање на снагу прописа приликом које долази до потпуног укидања уасапто !ег15, у ком случају пропис ступа на снагу даном објављивања. Прописом је могуће утврдити и дуже време «чекања закона». Наиме, то што је Уставом прописан само општи рок, уз могућност да се, изузетно и под одговарајућим условима, утврди и краћи рок од овог рока у коме, по објављивању, пропис може ступити на снагу, не значи да време «чекања закона», по принципу да је дозвољено све што није забрањено, не може бити дуже од времена утврђеног општим роком. Напротив, у погледу могућности утврђивања дужег рока од Уставом утврђеног општег (стандардног минималног) рока, не постоје било какви, унапред (нпр. Уставом) прописани услови, нити постоји ограничење колико најдуже може износити време «чекања закона»; ствар је, наиме, доносиоца сваког конкретног прописа да, према датим околностима и потребама, одреди дужину рока за ступање на снагу тог прописа у трајању дужем од Уставом утврђеног рока. Ово је сасвим разумљиво ако се пође од тога да је смисао одређивања општег рока (као и краћег од тог рока), поред осталог, и тај да се јавности (грађани, правна лица и други субјекти), дакле свима, омогући да се упозна са
12 М. Јовичић, ор. си. стр. 409.
249