Радно и социјално право

Радован Безбрадица, Ступање на снагу и почетак примене закона и других прописа, Радно и социјално право, стр. 243-262, ХИЛ (1/2012)

садржином прописа и да се, тако, та јавност заштити од евентуалне самовоље и арбитрерности државе и њених органа. Стога је дужи рок «чекања закона» не само дозвољен, већ и, најчешће, пожељан, утолико више што, по правилу, не може бити на штету онима на које се пропис односи. У најкраћем, уставноправно је, дакле, од значаја само то да ли пропис поштује уставну норму о најкраћем року у коме може ступити на снагу. Иначе, рок у коме поједини пропис ступа на снагу утврђује се, по правилу, завршним одредбама тог прописа, на начин да се само понавља уставна одредба или да се одређује други рок за ступање на снагу који одступа од Уставом утврђеног општег рока; у случају да таква одредба изостане, сматра се да пропис ступа на снагу истеком општег рока утврђеног Уставом, односно у року утврђеном посебним прописом (законом), ако такав пропис постоји, који питање ступања на снагу уређује на општи начин. У сваком случају, како истиче М. Јовичић, «ступање на снагу једног закона не може бити остављено отворено: одговор на то питање је увек дат на изричит начин, позитивноправном нормом.»“

5. Раздвајање почетка примене од момента ступања на снагу прописа. - Из свега наведеног произлази да су појмови (синтагме) «објављивање закона и свих других општих аката» и «ступање закона и свих других општих аката на снагу» неспорно уставноправни појмови. То, уосталом, јасно произилази из цитираних одредаба Устава које говоре о објављивању закона и других општих аката (члан 196.), у којима се, као што смо то већ видели, експлицитно наводе и јасно разликују наведени појмови. Међутим, независно од реченог, у актуелној српској легислатури врло је распрострањена појава да прописи, поред времена ступања прописа на снагу, како то и Устав налаже, посебно утврђују још и време почетка његове примене, односно ти прописи садрже одредбе којима се (истовремено) утврђује моменат ступања прописа на снагу и (посебно) моменат почетка његове примене, дакле, садрже одредбе којима се раздваја почетак примене прописа од почетка његовог важења. У тим случајевима, пропис се, како то Устав налаже, објављује, затим ступа на снагу у року утврђеном самим прописом, али се почетак његове примене (у селини или само делом), према одредби истог прописа, одлаже до момента који наступа протеком неког краћег или дужег временског периода. Примера за то је много, како на законодавном нивоу (прописи

13 Види „Службени гласник РС“, број 1/90; наведеном одредбом било је утврђено да закон, други пропис или општи акт ступа на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако, из нарочито оправданих разлога, није предвиђено да раније ступи на снагу.

250