Радно и социјално право

Проф. др Предраг Јовановић, Комплексност садржине и релативизација права на рад, Радно и социјално право, стр. 15-34, ХРТ (1/2012)

и усмерава, тада долази до одређених неусаглашености и застоја у остваривању оптималног друштвнео-економског развоја (јавља се суфицит, односно дефицит појединих кадрова, проблем незапослености, стагнација у области рада и производње итд.).3

Неадекватна (по садржају и времену) професионална оријентација наводи појединце и друштво у целини на странпутице на којима се неповратно троше и средства и време. Губи се двоструко: (а) средства и време док је лице у процесу «неадекватног» образовања; те (6) време и доходак који се не остварује док лице чека на запослење са «неадекватним» (суфицитарним) занимањем, или део дохотка који би то лице остварило са повећаним резултатима рада да је запослен на «правом радном месту» - радном месту у складу са његовим радним способностима, жељама и мотивима.

Отуда, професионална оријентација мора да прати друштвеноекономски развој друштва, његове циљеве и потребе за кадровима. Но, такође, она мора да полази и од радних (психофизичких) потенцијала и мотива човека, како би «прави човек дошао на право место». Дакле, професионална оријентација, као стручна делатност, помаже разрешавању противречности у односима човек – образовање — рад, те тако учествује у остваривању склада између индивидуалних и друштвених потреба и интереса. У потреби тога, професионална оријентација се заснива на пројекцијама кадровских потреба друштва и могућностима успешног дијагностификовања професионалних диспозиција и развоја појединаца,“

(7) Право на рад претпоставља и право на очување и заштиту здравља људи. Овај аспект права на рад „покрива“ како опште друштвене интересе тако и интересе појединаца. Заправо, право на рад спада у категорију социјално–економских права, дакле оних права на којима базира економско и социјално уређење и сигурност друштва. У Уставу Србије је речено да се економско и социјално уређење заснива на слободном привређивању свим облицима својине, на управљању и присвајању по основу својине и рада, као и на праву запослених и праву других грађана на социјалну сигурност. Међутим, само здрави грађани могу привређивати. Они стварају доходак из кога се задовољавају општедрутшвене потребе и потребе појединаца. Из истог дохотка се обезбеђује и социјална сигурност грађана који су неспособни за рад

23 Др П. Јовановић и група аутора, Професионална оријентација ученика основне и средњих школа у Војводини, Нови Сад, 1987, стр. 9.

24 И. Ј., 3. Арсић, Професионална оријентација, образовање и рад, Нови Сад, 1987., стр. 31.

31