Радови из физиолошког завода

ВРХУНСКИ МЕТАБОЛИЗАМ 5

или најмањи промеш, г другу границу промета, када је организам развио сву своју термогену моћ, називаћу максимум промеша или највећи промет. Остављајући за другу прилику упоредно изучавање врхунског и основног метаболизма са утврђеним краћим претходним гладовањем, поменућу да метаболизмов количник који добивам у овоме раду из „минимума промета“ и „максимума промета“ вероватно није знатно различан од онога који би дали врхунски метаболизам и базални метаболизам, јер се вишак промета варења и његових последица надодаје једноме и другоме члану метаболизмовог количника.

Има једна битна разлика између минимума метаболизма и максимума метаболизма. Док се први може сматрати трајним уравнотеженим енергетским стањем, други је више или мање ограничено енергетско стање, крајњи напор организмов, који као такав не може дуго трајати. Врхунска термогена моћ може се упоредити са крајњим мишићним напором, који је, жао што је познато, врло ограничен у трајању своме. Експериментална истраживања утврдиће особине врхунскога мета. '"болизма, а ово што наведох закључујем из података које до сада имамо. Јер кад Гејеуге констатује да се под утицајем хладног купања производња топлоте у човека удесетостручава, очевидно је да то енергетско стање не може дуго трајати, ако не због ичега другога а оно због тога што апарат за варење није подобан сварити храну која би задовољила ту трајну потрошњу енергије.

Као год што би било тешкоћа у дефинисању максималног мишићног рада, јер би требало споразумети се о његову трајању, тако исто би се могле дати разне дефиниције врхунске термогенезе. Са практичнога гледишта могло би се узети онај максимум који може бити трајан, бар док је организам у будном стању. Али то не би био стварни максимум организмове термогене моћи, која може досећи и веће вредности али краћега трајања. Ја сам тражио да упоредно утврдим крајње границе термогене моћи нормално храњеног организма, да бих одредио ширину акомодовања термогенезе без обзира на то која је издржљивост организма у времену у давању максимума. МИ то питање колико је времена један организам подобан давати један висок енергетски промет било би вредно изучавања. За проблем који сам за сада себи поставио по-