Радови из физиолошког завода

ВРХУНСКИ МЕТАБОЛИЗАМ 21

Пацов „Бео“, 132 3116 803 3,8 Пацов „К.Ш.“ 145 2211 735 3,0 Миш А. 17,5 4668 1387 3,3 Миш В. 19,5 4032 1105 3,6.

У овоме прегледу одмах се примећује да у миша, највећи и најмањи промет, израчунати на јединицу површине, имају знатно веће вредности него у пацова. На против, не види се да је метаболизмов количник тако јасно различан; требало би имати више огледа да би се видело да ли је средња вредност метаболизмовог количника нешто мања у миша него у пацова, као што је у горњим огледима, који дају ове средње вредности:

Тежина Највећи промет Најмањи промет Метаболизмов количник Пацов 1146 2715 748 3,6 Миш 18,5 4350 1246 3,45

Овде налазимо јасно чињеницу коју су више физиолога опазили: да је енергетски промет у врло малих хемеотерама већи него што захтева површински закон. То је било познато за базални метаболизам или за метаболизам у близини температуре термичне неутралности. Моји огледи утврђују да то важи и за врхунски промет, бар за миша у односу према пацову, т. ј. за животиње сличне и за које се може претпоставити да се разликују поглавито по расту.

Како различне промете енергије има јединица тежине пацова и миша, види се у следећем прегледу у коме се налазе вредности израчунате на килограм - час.

Тежина Највећи промет Најмањи промет Пацов 1146 24 6,4 Миш 155 92 15,16

На исту телесну тежину највећи промет је у миша за 116 већи него у пацова, а најмањи за 1360. Такав вишак више је него довољан да задовољи површински закон, те, као што видимо, енергетски промет и на јединицу површине већи је у миша него у пацова. Поменућу узгред значај такс великог врхунског промета у миша у односу на пацова.

Изложио сам на другоме месту(') да површински закон за основни као и за врхунски метаболизам ставља организме

различитог узраста у исте термичне погодбе и да такви орга-

(5) Глас, СУ, 1922; Cr. Société de Biologie 1925