Радови из физиолошког завода

22 ИВАН ЂАЈА

низми не би могли живети у истој термичној средини када би се та два крајња члана њихова метаболизма владала по „тежинскоме закону“, т. ј. кад би промет био сразмеран тежини тела. У овоме случају, т. ј. за миша према пацову, видимо да о „тежинскоме закону“ не може бити ни речи, већ да је у миша промет, врхунски као и базални, надмашио и површински закон. Ако имамо у виду да је у миша крзно слабије него у пацова, тада је разумљиво да онај вишак у меша од површинског закона надокнађује већу моћ губљења топлоте његове површине те, као што видесмо, миш

и пацов могу да издрже отприлике исту крајњу температуру хладноће.

ОГЛЕДИ HA ЧЕШЉУЗИ (Fringilla carduelis)

Изучавање врхунског метаболизма и метаболизмовог количника у чешљуге интересантно је због слабог раста те птичице (око 15 грама) и њене издржљивости према хладноћи, јер свако зва да се чешљуга не сели и да је виђамо и по најјачим зимама. Огледе сам вршио на чешљугама које су зими ухваћене и које су само дан два боравиле у лабораторији, тако да нису одвикнуте од свог природног живота.

Неколиким огледима утврдио сам да је за чешљугу, нормално одевену, темперетура термичне неутралности између 20° и 309, дакле нижа него за миша или пацова, иако је телесна температура виша у тица него у сисара. Узрок је томе свакако велика заштитна моћ перја.

А. Одређивање минимума мешаболизма [. Чешљуга П. Тежина 12,5 грама. Површина 43 см“.

28-Х-1924. Време – Температура _ Потрошено кисеоника Размак времена 16,46 30,4" 1728 26 D 47 35 34'

Овај оглед даје: Потрошено кисеоника: на кгр. - час: 4,3 лит. Ha m°-24 часа: 301 лит.

Промет енергије: на кгр.-час: 21 кал. Ha m°-24 часа: 1474 кал.

Per