Радови из физиолошког завода

МАТЕРИЈЕ КОЈЕ РЕДУКУЈУ У МОКРАЋИ 51

скога дејства има већу средњу вредност од оне добивена хидролизом киселинама. Стога смо извршили неколико огледа

упоређујући моћ редуковања добивену ферментским дејством и киселом хидролизом.

Редни број Пре хидролизе После ферментског После киселе дејства хидролизе 1 3 5,5 4,1 2 3 .8,75 3,4

Ови огледи казују да моћ редуковања може више порасти дејством _ фермената него ли хидролизом киселинама, Није вероватно да ферменти хидролишу неко тело које разблажена хлороводонична киселина не може хидролисати. Пре ће бити да киселина разорава нека тела која се или налазе преформисана у мокраћи или постају хидролизом. Таквих тела има у мокраћи, јер је [., у. Џагапзку констатовао да дужим кувањем мокраће са јачом хлороводоничном киселином моћ редуковања може готово сасвим ишчезнути. Вероватно је, дакле, да под утицајем разблажене киселине та моћ опада за онолико колика је разлика коју налазимо између дејства ферме'ната и дејства киселине.

В. Огледи на мокраћи некојих животиња.

Прилажемо овде резултате добивене при одређивању моћи редуковања пре и после киселе хидролизе мокраће некојих животиња. Хидролиза је вршена у истим погодбама као и за људску мокраћу. Алкалне мокраће претходно су неутралисане разблаженом хлороводоничком киселином,

А. Говече. Редни број Moh редуковања Моћ редуковања пре хидролизе после хидролизе 1 (крава) 112 3,9 2 (крава) 1,81 3,4 3 (во) 6,98 12) 4 (во) 8,0 8,1 В. Свинче, 6,4 7,42 2 8 9,0 С. Овца. 1 28 2,3 2 3,08 3,18