Радови из физиолошког завода

52 ИВ. ЂАЈА И К. ШАХОВИЋ

D. Sex, | 1,4 | 1,2 2 1,24 12 3 3,2 3,4 4 45 4,5 5 1,96 | 2,1 6 3,8 | 3,72 7 1,4 1,3 8 4,0 4,28

Горњи бројеви показују да у свих изучених животиња има случајева да моћ редуковања мокраће не постаје већа хидролизом. У зеца, на чијој смо мокраћи извршили већи број мерења, изгледа да је то чак правило. С обзиром на чиње ницу да има тела у мокраћи која редукују а која су разорена при киселој хидролизи, могло би бити да се ферментском хидролизом добије повећање моћи редуковања онде где се киселом хидролизом не добива, а да се у оним случајевима где је добивено повећање киселом хидролизом, помоћу фермената добије још знатније повећање, као што смо то утврдили за људску мокраћу. Намеравамо другом приликом изучити ферментску хидролизу животињских мокраћа.

Il. Превирање квасом тела која редукују у мокраћи.

Кад се тиче слабих количина угљених хидрата, употреба кваса захтева много опрезности, јер сам квас може донети собом тела која редукују. Стога се мора радити са минималним количинама кваса и нарочито увек упоредно одређивати евентуалну моћ редуковања која припада самоме квасу. Занемаривање ових мера било је до сада узрок честим погрешним закључцима, као што то примећује Salkowsky, np4 ynoтреби кваса за одређивање шећера у мокраћи.

Наши се огледи односе на утицај кваса на моћ редуковања мокраће пре и после хидролизе хлороводоничном киселином. Да бисмо могли контролисати поменуту моћ редуковања самога кваса и да бисмо, с друге стране, били уверени да је употребљена количина кваса подобна, у употребљеном размаку времена, извршити превирање оне количине гликозе која одговара моћи редуковања мокраће, сваки оглед састав љен се из овога низа:

1, 10cc мокраће