Радови из физиолошког завода

МАТЕРИЈЕ КОЈЕ РЕДУКУЈУ У МОКРАЋИ 53

10сс мокраће -- 5 капи размућеног кваса 10сс хидролизоване мокраће 10сс хидролизоване мокраће --5 капи размућеног кваса 5, Асс раствора гликозе 1,0 Ha 1000+ 6cc воде +5 Kanm разм. кваса 6. 10сс воде + 5 капи размућеног кваса Резултати добивени у три огледа на овај начин распоређена, изложени су у овој таблици. Бројеви у зачељу одговарају бројевима горњега низа, а бројеви таблице одговарају употребљеном пермангану.

cn

me

Број огледа 1 2 3 4 5 6 | ON 3,4 4,64 3,64 0,54 0,5 2 2,54 2,28 3,14 2,42 0,74 0,64 3 A 3,92 4,2 ON 0,48 0,48

Ступци 5 и 6 казују да моћ редуковања која припада квасу остаје иста и кад је био у додиру гликозе која је његовим дејством ишчезла, Поменимо да је раствор гликозе имао моћ редуковања од 8,8 и да је након пет сати додира са квасом на температури лабораторије (око 18" = 20"), колико су трајали ови огледи, та моћ редуковања спала на вредности у ступцу 5. Ако се одбије та моћ редуковање самога кваса од оних бројева који се односе на серије која садрже кваса, а то су ступци 2 и 5, добивамо ове промене моћи редуковања мокраће под утицајем кваснога превирања:

Број Мокрађа пре хидролизе Мокраћа после хидролизе огледа Пре утицаја После утицаја Пре утицаја После утицаја кваса кваса кваса кваса 1 3,7 2,9 4,64 3,14 2,54 1,64 3,14 1,78 3 3,1 3,44 4,2 3,22

Из ових се бројева може закључити да:

1. Не постоји сталан однос између тела која редукују у мокраћи сталоженој меркури:нитратом и оних међу њима. која иштчезавају алкохолним превирањем. Јер у три огледа од првобитне моћи редуковања ишчезло је утицајем кваса: у | огледу 83%/,, у другоме 36%/,, трећему 8°/.

2. Сва тела која редукују а која су постала хидролизом киселинама, пшчезавају дејством кваса. То јасно показује упоређивање бројева који се односе на утицај кваса пре киселе хидролизе и после те хидролизе (П и ЈУ стубац горњег