Радови из физиолошког завода

МАТЕРИЈЕ КОЈЕ РЕДУКУЈУ У МОКРАЋИ 55:

се убрзано дисање, вазодилатација судова ушију, хиперсенсибилност. Један и по сата по инјекцији узме се из срца крви дозира одмах шећер. Нађено је 0,735 гр. на литар. Дакле постоји хипоглицемија. Зец је пре огледа гладовао око 20 сати, а и после убризгавања 24 сата, када је добивена прва мокраћа после инјекције. Изврши се на тој мокраћи одређивање моћи редуковања пре и после киселе хидролизе и добију се ови

односи: Пре хидролизе После хидролизе

5,16 4,6 Да бисмо се уверили да ова смањена моћ редуковања после хидролизе не почива на грешци дозирања, извршили смо друго дозирање, али на половини употребљене мокраће и добили смо опет слабију моћ редуковања после хидролизе: Пре хидролизе После хидролизе 2,48 2:12 1 оглед. Овај је оглед извршен на истоме зецу, после пет дана нормалног живота. Пре огледа гладује 24 сата. Добије испод коже 2 јединице инсулина „Вгапда“. После два сата узета је крв из срца. Садржи 0,665 гр. на литар гликозе. После два сата добивена је прва мокргћа која даје ове бројеве: Пре хидролизе После хидролизе 6,3 6.3 Сутра-дан ујутро добивена је мала количина врло густе мокраће. Дозирајући на мањим запреминама него раније, због мале количине добивене мокраће, налази се овај однос између моћи редуковања пре и после хидролизе: Пре хидролизе После хидролизе 3,18 2,62 11 оглед. На истоме зецу, који се одморио три дана. Гладује 12 сати. Пре инјекције инсулина добивена је мокраћа која даје ове бројеве: Пре хидролизе После хидролизе 6,0 6,15 Крв, пре инјекције, садржи 1,13 гр. шећера на литар. Убризга се две јединице инсулина „Вгапа“. Три и по сата доцније узме се крв из срца и одреди глицемија:: 0,8 гр. на литар. Зец је у току ноћи умро. Нађена је хеморагија у перикарди. Мокраћа извађена из бешике. Даје ове бројеве: Пре хидролизе После хидролизе

3,4 3,6