Радови из физиолошког завода

УТИЦАЈ ИСКОРЕЊИВАЊА ЈЕТРЕ НА ПОТРОШЊУ КИСЕОНИКА У ЖАБЕ од К. ШАХОВИЋА

(Примљено наскупу Академије Природних Наука од 2-1-1920).

Када се прегледа научна литература о искорењивању јетре у разних животиња, констатује се да су аутори, због краткога надживљаја оперисаних животиња, описивали само појаве које настају одмах после искорењивања ове жлезде. _У последње време тек, експериментатори, успевши да оперисане животиње дуже одрже у животу, детаљно изучавају поремећаје који се нижу после искорењивања јетре.

Главна тешкоћа успешне аблације јетре лежи у томе што је тешко избећи поремећаје крвотока који настају подвезивањем вене порте. Требало је, дакле, тражити животиње у којих су услови такви да крв вене порте, и поред тога што ће ова бити подвезана, отиче у крвоток. Ово је могуће само у животиња у којих постоје анастомозе између вене порте и венског система. Истраживачи су пронашли да је могуће вршити искорењивање јетре у птица, јер у ових животиња постоји Јасођзоћ-ова анастомоза која везује гране вене порте са бубрежним венама. Такође су констатоване анастомозе у жабе између вене порте и бубрежних вена као и абдоминалних вена. Дакле и у ових животиња могуће је извршити искорењивање јетре; оне остају у животу известан број дана. Могуће је искоренити јетру у риба, јери у њих постоје анастомозе. Најзад Мапп и Масаћ после дугог напора пронашли су технику успешног искорењивања јетре и у пса.

У жабе је лако извадити јетру. Жаба без јетре може више дана живети, У овоме раду изучавао сам у жабе утицај аблације јетре на потрошњу кисеоника, као прилог познавању енергетског промета у те животиње,