Рад Главног одбора Црвеног крста Срба, Хрвата и Словенаца. у 1926. Г. : извештај XXXIX редовној годишњој скупштини сазватој за 30. април и 1. мај 1927. год. у Београду

Заџех Побђготуогпшћ Огизтауа. 15

уштеди неплодног губљења снага јавних радника као појединаца и друштава; затим, регулисавање односа и подела државне помоћи према значају друштава и њиховој стварној моћи за извођење узетих задатака; веза са страним друштвима, посећивање мећународних конгреса; издавање заједничког органа за стручно образовање и пропаганду итд. У томе циљу одржано је неколико састанака, на којима је био гост и сарадник г. д-р Јосип Шиловић, председник Савеза Добротворних Друштава у Загребу. Израђен је нацрт правила савеза идат друштвима на проучавање. На жалост, није се још наишло на потпуно разумевање код свих, те се у томе правцу има још радити. Ипак, заједничка сарадња и без правила беше остварена ураду око прикупљања прилога за поплављене, али се ова није могла довољно показати ни у заједничком истраживању података и лакшој и правилнијој помоћи невољнима, јер је за ово требало више повезаности, умешности, саморадње. Стварање савеза, буђење смисла преко њега за организацију и стваран практичан рад на појединим задацима, стручно оспособљавање за то, јесте питање које тиња у свима добротворним друштвима. Та велика и плодносна мисао сазрева поступно, а прилике саме утицаће да се она и оствари. Црвени Крст у томе правцу стараће се да што више припомогне, а родољубиво настојавање свих добротворних друштава да наша Краљевина буде моћна и пружи благостање својим грађанима јесте највећи чинилац за брзо остварање тога савеза. |

Г 3 ГЈ ж

Додирнуто је питање ове сарадње Гл. Одбора с државним телима и добротворним друштвима само у неколико речи, да се нагласи шта се је у главноме до сада радило. Овогодишња Главна Скупштина имаће прилике да се њиме више забави и донесе стварне одлуке за његово даље извођење, а Гласник неће престајати да на то стално упозорава, бележећи рад Друштва у време мираи вежбу његових одбора, чланова и Подмлатка Шрвеног Крста да се приме и најтежи задаци установе у случају рата. Имали смо довољно искуства и искушења, која нас приморавају на то. Минули ратови затекли су нас мање више неспремне; прошлогодишње мирнодопске несреће, које не беху мање и лакше од ратних недаћа, такођер нас прилично изненадише. Није потребно питати: смемо ли остати неспремни и неувежбани на случај нових искушењаг

П Организација и рад Друштва.

И ако је Главни Одбор у прошлој години припремао прославу педесетогодишњице, а затим ову одложио због поплаве, и сву делатност пренео на указивање помоћи пострадалима, ипак је продужио и даље издржавање својих уста-