Рад Главног одбора Црвеног крста Срба, Хрвата и Словенаца. у 1926. Г. : извештај XXXIX редовној годишњој скупштини сазватој за 30. април и 1. мај 1927. год. у Београду

не Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца.

Одбор примио је целу чланарину око :40.000— динара и ову не обрачунава с односним одборима, јер је износ ове остао и за прошлу годину као иу 1925., т.ј. по 30'— динара, уместо 40'— динара годишње. Ваља напоменути да је знатан део чланарине из 1926. г. пристигао тек у овој години, те ће се према томе показати као приход за 1927. г. Сем тога, има један добар део одбора који није послао извештаје о своме бројном стању чланова и наплаћеном чланском улогу, те је стање у горњем прегледу само утолико тачно, уколико постоје подаци код Главног Одбора и уколико је примање прошло кроз благајну Главног Одбора. И овде је потребно нагласити да сви одбори Друштва морају слати своје извештаје о раду и кретању бројног стања чланова на време. То не захтевају само правила, већ и висока дужност служења у нашој установи народног добра и напретка. Та почасна човекољубива дужност изискује пре свега марљив, а изнад свега тачан, добро проучен, упућен и брзи рад. У томе погледу, обласни одбори у овој години постараће се да организација Друштва не буде само повремено радна, већ стална, добро повезана и да неуморно развија своју делатност у свима правцима. Главни Одбор мораће ради једнообразности одштампати месечне, или тромесечне прегледне извештаје — формуларе за све одборе, те да тиме једним делом олакша рад одбора, а затим и да се одбори навикавају на добро смишљен и организован рад. На крају могли бисмо пожелети да се, у интересу јачања стварног спровођења задатака установе месног, обласног и општег значаја, Друштво не задовољи садањим бројним стањем чланова. Месни и обласни одбори треба да настану да најмање подвоструче досадањи број, па ће од свога дела имати довољно прихода за свој смишљен и штедљив рад. Кад би сваки обласни одбор себи поставио за непосредни програм у 1927. г. да не упише више него само 5.000 редовних чланова, онда би за своје најнужније потребе већ имао 37.500 динара. Међутим, тај број чланова је најмањи, а обласни одбори могу уз потпору самоуправних и других органа, представника осталих приватних организација, уписати и по 10.000 редовних, а још више помажућих чланова. Садање стање у томе погледу никако не може задовољити ни потребе Друштва у садашњици, а камо ли му дати утешну наду једног снажнијег полета за тешке дане који га могу задесити било у рату било у миру. То нам потврђује бројно стање чланова у грађанству, јер њих укупно у прошлој години имамо 9.690 што на 677 одбора не износи просечно ни по 15 редовних чланова, док по правилима на овај број одбора треба да имамо 13.540 чланова, т.ј. најмање 20 чланова мора доћи на један одбор. Из приложене таблице види се стање одбора и чланова по областима.