Рад Главног одбора Црвеног крста Срба, Хрвата и Словенаца. у 1926. Г. : извештај XXXIX редовној годишњој скупштини сазватој за 30. април и 1. мај 1927. год. у Београду

Рап Сгуепог Кгата 6.—9. јипа 1926. 21

тај дан Извршни Одбор издао је, према једној објави Америчког Црвеног Крста, у две боје болничарку која у наручју држи рањеника на носилима. Објава је веома укусно израБена, а растурена је у 60.000 примерака. Због текста испод слике, ћирилицом је растурено 30.000, латиницом 20.000, а словеначки 10.000 примерака. Текст гласи: „У дане Црвеног Крста 6.—8. јуна сетште се Црвеног Крста. Он помаже у свакој невољи. Приложште нашем Црвеном Крсту! Обратите се: Одбору Црвеног Крста или одбору за извођење дана или својој општини или неком надлештву !“

Испод самог знака Црвеног Крста стоји овај навод из Посланице Коринћанима | 9/7:

„Сваки по вољи својега срца,

А не са жалошћу или од невоље; 4 Јер Бог љуби онога који драговољно даје.“

Ова објава — симболична слика улоге Црвеног Крста у рату — послата је свима општинама, одборима Црвеног Крста, школама, црквама, државним установама, те су имеи знак Црвеног Крста о педесетогодишњици пронети широм целе земље,

Њ. В. Краљ о дану Црвеног Крста упутио је поздравно писмо председнику и свима члановима друштва, а ово је објављено преко свих листова у Краљевини, преко нашега Гласника (свеска мај-јуни) и умножено слато је уз плакат свима. Због високог признања Друштва и обележеног његовог мирнодопског програма у садашњици доносимо и овде то писмо:

„ГОСПОДИНЕ ПРЕДСЕДНИЧЕ,

Командујући нашом славном војском 1912—1918. године свакодневно сам се уверавао о великој помоћи Друштва Црвеног Крста нашим рањеницима и болесницима. Црвени Крст је стизао у први час у свакој беди и несрећи својом помоћи, видао тешке ране а болнима блажио болове.

Борба наше војске и целога народа нашег, у којој су сва добра народна: и снага, и здравље, и целокуна имовина његова били принашани на жртву нашег највећег идеала слободе и уједињења — оставила је дубоке ожиљке и ране у народном телу и привредној снази народној. Остао нам је велики број инвалида, и болесника, уцвељене сирочади, а друштвене и привредне недаће поратне такође су нам дале и не мањи број бедних и невољних. Потребни су нам, дакле, још већи напори у миру за уклањање штетних последица, за снажење и напредак нашег народа и државе, те да слободу и јединство очувамо, а народно благостање увећамо.

Као високо национална установа, наш Црвени Крст треба да постане моћан чинилац на културном, здравственом и друштвеном пољу развијања домовине Срба, Хрвата м Словенаца, и