Рад Главног одбора Црвеног крста Срба, Хрвата и Словенаца. у 1926. Г. : извештај XXXIX редовној годишњој скупштини сазватој за 30. април и 1. мај 1927. год. у Београду

Џарећ Стуепоб Кгзја. — Роцке 12 гада. 8

стиле, воља за несебичан рад порасла је, наши су се сарадници и пријатељи умножили: идеја и програм Црвеног

Крста све више узимају маха у остваривању.

И због тога је Главни Одбор поносан пожртвовањем својих одбора, чланова и пријатеља, као и ревношћу наше штампе, који целој земљи дадоше пример одлучног и дисциплинованог извођења задатка који нас је допао, те свратише пажњу целокупног народа Краљевине на установу Црвеног Крста и њен рад у време мира. Они показаше шта се све може постићи добровољним и пожртвованим трудом, а то је највећа и нај јача залога за напредак Црвеног Крста у будућности. Цео народ под окриљем и руководством Црвеног Крста ставише они у службу општега добра, без обзира на разлике вере, сталежа, политичку подвојеност и племенска схватања. Установа је добила обележје национално у пуном смислу, јер је захватила све радове и све крајеве наше Домовине. Настало је такмичење у спровођењу организација, у чињењу добровољних услуга Црвеном Крсту, у бризи и старању да се ублаже патње пострадалих. Зар се не би могао пример Црвеног Крста пренети и на све друге области јавног рада у нашој Домовини »

Које поуке још можемо извући из досадашњег рада изведеног у корист жртава поплаве и других непогода 2

Пре свега, Црвени Крст стекао је опшше поверење да у оваким мирнодопским несрећама може. ставити у покрет цео народ. Ту живу силу, људе, народ, Црвени Крст има за собом у тешким данима. још му недостаје у довољној мери она друга сила, материјал, те да може бити спреман на сваку случајност у рату и миру. А ту другу силу није толико тешко задобити, кад се има поверење целога народа и његова добра воља и готовост за одазивање, кад год Дрвени Крст то зажели.

Друга поука јесте ова: Црвени Крст, поред ширења својих организација, треба још њих и да њих све више привикава на предузимљивост п саморадњу, да својим члановима и пријатељима даје посла у вршењу дужности према Црвеном Крсту, било месног, обласног или општега значаја. Добро организован одбор, чији су не само чланови управног и надзорног одбора добровољни и радни већ и сви остали чланови-сатрудници, увек је успевао заталасати све грађанство свога места за одређен задатак Црвеног Крста. Од добре организације, од поделе послова међу чланове и пријатеље установе, зависи њен бржи напредак. Саморадњом, проучавањем невоља својих места и околине и старањем у духу Црвеног Крста да буду увек од користи своме крају и домовини, одбори јесу и све ће више бити носиоци установе милосрђа, ублажавања бола и патње ближњему, добрих дела. А у томе послу помоћ народа неће изостати.

1Х