Рад Главног одбора Црвеног крста Срба, Хрвата и Словенаца. у 1926. Г. : извештај XXXIX редовној годишњој скупштини сазватој за 30. април и 1. мај 1927. год. у Београду

50 - Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца.

штена у јавност вест да се чиновницима задржава један део плате у корист поплављених и да ће се предати Црвеном · Крсту. Многи су опет тражили неку врсту накнаде за претрпљену штету, а о накнади се није могло ни мислити кад су у питању животи пострадалих породица, које се немају где запослити те да за себе колико толико привређују. Поново се обраћало одборима, покушавано је, и у многим местима с успехом, да се од биоскопских и забавних улазница један део прилаже Црвеном Крсту. У Војводини са доста добрим успехом прикупљена је храна, док знатну помоћ добисмо и од браће из Америке, код којих је акцију водио нарочити одбор за пострадале у Домовини под председништвом конзула у Њујорку, ревносног г. Д. М. Станојевића. Већу помоћ од исељеника добише такођер н Загреб и Љубљана, коју употребише искључиво за своје пострадале, као и сав прилог из акције за поплављене. Међутим, и са оно мало средстава што је било на расположењу, није се смело журити са поделом за прехрану, јер се очекивала зима која тек има показати где је прехрана најпотребнија. Покушавано је стога да се пострадалим земљорадницима може одобрити јевтин дугорочни зајам код Хипотекарне Банке, али за сада без успеха. Па ипак у децембру, а нарочитиу јануара и фебруару ове године, учинило се колико год се могло више да се пострадалима пружи помоћ за прехрану. То ће се мање више још ЧИНИТИ,

Рад на спасавању деце у поплављеним крајевима од самог почетка није се издвајао од општега рада Друштва у корист пострадалих. Захваљујући предузетим мерама од органа Министарства Народног Здравља, пелцовању против разних зараза и дезинфиковању станбених просторија, кувању воде за пиће, ниједна се заразна болест није појавила. Самим тим начином и деца, најнеотпорнија у таким недаћама и невољама, могла су поред одраслих бити сачувана. Ипак, мало доцније, настала је потреба да се некој деци, нарочито из добровољачких породица, пружи боља храна, топлија одећа и здраво склониште. Новосадски Обласни Одбор Ц.К. и у.томе погледу показго је велику заузимљивост. Више деце сместио је у опоравилишта, другој је нашао срдачан пријем код суседних породица, а за већи број чинио је и знатније поклоне у одећи, књигама, храни. Да је само било више разумевања код самих родитеља те деце, и да се Подмладак Црв. Крста могао од првих дана заложити са више умешности за пресељавања те деце у породице других, непоплављених крајева, било би од неизмерне добити за децу, јер би се деца из пострадалих крајева повукла за неко време. Нажалост, ту је пре свега тешко било сломити навике родитељске са села да се од деце за неко време одвоје, а наш Подмладак за тај задатак није имао довољне окретности. Зато је сасвим разумљиво што је Црвени Крст са преко 100.000 динара