Рад Главног одбора Црвеног крста Срба, Хрвата и Словенаца. у 1926. Г. : извештај XXXIX редовној годишњој скупштини сазватој за 30. април и 1. мај 1927. год. у Београду

За рит ту Рим

алуе

Мрка

Тдаа 1 Медипагодт Коттеј Стуепог Кгзта. 53

ловало доста неповољно на сва друштва Црв. Крста. Тај спор између Лиге и Комитета, док се решавао у кругу искључиво њиховом, имао је изгледа да ће се споразумно решити и несугласице изгладити без суделовања и националних друштава Црв. Крста. Међутим ХИП Међународна Конференција, одржана новембра 1925. г. у Женеви, покушала је да његово решење узму на себе и национална друштва Црв. Крста. После јавнога претреса Конференција одлучила је сазвати Специјалну Конференцију 1. јула 1926. г. Сад су и Лига и Комитет отпочели обраћати се националним Друштвима Црв. Крста, један другоме оспоравати утицај и значај рада после рата и позивати их да се изјасне за или против учешћа на специјалној конференцији и да заузму став у питању сукоба.

Наш међународни одсек проучавао је ово питање и потом је изабрано пет чланова да саставе одговор нашег друштва у спору између Лиге и Комитета. Овај одбор је саставио тачке за одговор, а преседник друштва стилизовао је ово писмо:

„Сукоб, који се на жалост појавио између Комитета и Лиге Друштава Црвеног Крста, морао је одвећ неповољно утицати на сва национална друштва Црв. Крста.

– Сви досадањи покушаји да се до измирења дође остали су без успеха. То већ јасно показује, да питање спора није тако просто и да захтева свестраније и дубље проучавање.

Без обзира на ту прилику, жеља је већине ХИ Међународне Конференције, да се питање сукоба што пре поднесе на решавање Специјалној Међународној Конференцији Друштава Црв. Крста, која према одлуци ХИ Међународне Конференције има се сазвати најдаље до 1. јула ове године. При том не треба губити из вида велику опасност од те Конференције, ако би се донела одлука, која би могла штетно утицати на заједнички рад Друштава

Црвеног Крста и на њихов будући развитак. — Била би одвећ велика погрешка на тој Конференцији излагати се опасности: да се место потпуног уједињења „Комитета“ и „Лиге“, дође до

њиховог пошпуног разједињења.

Да би се та опасност избегла, или бар на најмању меру свела, преко је потребно да се пре Конференције међу собом споразумеју национална Друштва Црв. Крста и утврде да на Конференцији:

1) поред „Комитета“ има да учествује и „Лига“,

2) да на Конференцију дође најмање '/; од целокупног броја Националних Друштава Црв. Крста.

3) да одлуке о сукобу на тој. Конференцији, ако се не би успело да буду једногласне, да буду бар са већином од најмање 8/, од целокупног броја чланова присутних на Конференцији.

Ако се пре Конференције, бар о тим условима, не би дошло до споразума, онда је боље одложшти Конференцију ш наставшти проучавање спорних питања између „Комитета“ и „Лиге“.

Садањи односи између „Комитета“ и „Лиге“ несразмерно су од мање штете по опште интересе Друштава Црв. Крста, но, ако би се на Конференцији, која се има сазвати до 1. јула 0. г., донеле одлуке које не би могле задовољити обе организације, и „Лигу“ и „Комитет“, као и национална „Друштва Црв. Крста“.