Рад Главног одбора Црвеног крста Срба, Хрвата и Словенаца. у 1926. Г. : извештај XXXIX редовној годишњој скупштини сазватој за 30. април и 1. мај 1927. год. у Београду

Марине пење уз ње па ак

ЕтапзткКе рпШшке Стуепов Кезта 5гђа, Нтуаја 1 51оуепаса. 61

погледу. Међутим, по нашем буџету у времену пре поплаве већ је било издато на име помоћи пострадалим од елементарних несрећа 92.319.70 од предвиђене своте од 100.000 динара, што се у билансу показује.

У овој години Главни Одбор позвао је све одбореу земљи да своје приходе увећају већим уписом чланова. У свакој области Ц. К. треба уписати по 5000 ред. чланова. Главни Одбор сматра да се напорним радом може постићи да у место досадањих двадесетак хиљада чланова Друштво у 1927. има 70.000 само редовних чланова. То значи да би само од овог броја чланова припало: месним одборима 2,100.000, обласним (14) 525.000 и Главном Одбору 525.000 више 700.000 динара за Гласник за сваког редовног члана. Друштво дакле треба да 2.800.000 динара добије и на извођење задатака Ц. К. у 1927. г. утроши само од редовних чланова! Међутим зар се не може уписати још толико хиљада и помажућих чланова 2

Зар наше потребе и потребе нашега народа нису веће од потреба Швајцарског Црвеног Крстаг Зар малена Швајцарска може имати 80.000 редовних чланова, а куд и камо већа наша земља да стоји стално на 20.000 свих члановарг Зар се у свакој области Друштва не може уписати само 5000 редовних чланова са годишњим улогом од 40 динараг

Ето о чему ће и овогодишња скупштина решавати. Како уписати 70.000 редовних чланова и увећати одборска средства за рад, томе она има посветити сву пажњу и донети стварне упуте за одборе и њихов све већи и живљи рад у 1927. години. То правила Друштва потпуно омогућавају одборима, и то се може постићи. Сваки обласни одбор само од тога прихода имао би просечно по 33.500 динара за своје потребе, са којом се свотом може имати уређена канцеларија за прегледан рад у области,