Рад Културне Лиге у 1910-1911. години

О .-—

У Од свога оснивања до данас одбор је одржао пет својих састанка и три збора лигиних чланова, на којима се дискутовало и решавало о начинима за извођење лигиног циља: културног унапређења и моралног препорођаја. Донета је одлука да се не уписују чланови, већ само да се води списак активних чланова, чланова радника. За активне чланове сматрају св сви они грађани, који редовно посећују лигине зборове и суделују у њеном раду. Просветни радници, професори и учитељи, сматрају се већ по својој професији као активни чланови лигини. Извршена је смотра културних установа, основаних приватном иницијативом, и решено, да се њихов напредак помаже, и да се узме иницијатива за оснивање културних корисних установа којих у Ужицу нема, а потребне су. СОмотром је, нађено да су у Ужицу тада већ постојале ове установе: Народна Одбрана, Трговачко-занатлиска омладина, занатлиско удружење, женска подружина, женска радничка школа, трговачко занатлиска празничка, школа, пољопривредна подружина, Стрељачко Друштво, обласно учитељско удружење и официрска читаоница. После тога донета је одлука, да се, поступно, изврши организација Културне Лиге у округу и настане на оснивању библиотека. и читаоница, држању популарних предавања за народ, приређивању курсева за неписмене, држању продужних школа, да се помаже и подстиче оснивање земљорадничких задруга.

Радећи на културном унапређењу и моралном препорођају народном, одбор је највећом потпором помагао и рад Народне Одбране на буђењу и неговању националне свести и на унапређењу витештва И Народна је Одбрана такође помагала рад Културне Лиге.

Остварени предлози.

Одбор Културне Лиге града Ужица основао је библиотеку са окружном читаоницом, ужичку певачку дружину и ужичко лланинско друштво.