Рад Културне Лиге у 1910-1911. години

Ми

Утицајем овог одбора често су преко зиме, у мес= ној земљорадничкој задрузи, држане седељке, где су вођени разговори: о чистоти тела и стана; о постељи; о дужностима грађана у породици, друштву и држави; о пићним биљкама и о размножавању уродице код жита. Овим је седељкама руководио месни учитељ.

Одбор нарочито истиче задругарско начело, да задругар мора бити моралан човек. Сваки хрђав пример олбор износи, да би се њиме други користили

Одбор овај свом снагом помаже рад месне земљоралничке задруге, која нам служи као школа за одрасле људе.

До 1911. год. постојала је и стрељачка дружина коју бу чланови овог одбора помагали, а која је служила као школа за младиће. Али у овој године је била само на хартији, јер држава не да безплатно брзометке, а дружина нема могућности да их за новац купи. Берданке "ланови нису хтели да приме, пошто се са том пушком ни у рат неће ићи.

У опште, овај одбор ставио је себи у дужност да утиче, да се код овдашњих грађана — сељака — што више развија свет о просвећености, култури и друштвеном моралу. к

Чланови су овог одбора: председник Драгутин Н. Цонић, учитељ; благајник, Милан Ђорђевић, свештеник; библиотекар Милорад Милошевић, земљорадник; чланови: Драгољуб Тривунад, Тривун Стевановић, Костадин Милојковић и Андрија Тривунац..

Напомена: У ставу „Фонд Културне Лиге“ случајно је изостало, да је за овај Фонд приложила 800 дип. овд. Лромешна Фбанрћа.