Рад прве конференције изасланика трговачких и трговачко-занатлиских омладина Краљевине Србије

7

25

тоји, кад нема школе. Ја ћу сад изнети неколико узрока којису учинили те је наша школа пропала.

Први је узрок незатварање радња. Законом је регулисано у које се дане затварају радње, али тај се закон не врши. Не врши се не само зато, што полиција неће да га врши п што трговци претпостављају своје иптересе законским прописима, него што бу и прилике такве да се закон не може вршити. Ми смо имали капетана који су хтели да врше закон, али нибу смели зато, што је међу трговцима пи занатлијама било људи од утицаја на које се није смело ударати. Отуда је дошло до тога да су празником радње отворене као и да не постоји закон.

Други је узрок у томе, што сами трговци и ванатлије не увиђају потребу ових школа. Они не

увиђају време п прилике које су сада и које.

ће бити после њих.

Сем тога, ја ћу вам окренути пажњу на другу једну ствар.

Код нас бар у свима радњама главна је радна снага шегрти. Чим шегрт иостане калфа, њега газда отпушта и узима новог шегрта. На тај начин калфе нису ни у стању да посвећују школу. Газде пмају више рачуна да држе шегрте и зато чим њихови помоћници дођу до веће плате, они их отпуштају. Ја сам видио у Обреновцу два младића којп базају и запитао сам их што нераде. Они кажу. »„Ишли смо у Београд али тамо неће да нас приме.“ Запитах их: што не иду куда даље, а