Рад прве конференције изасланика трговачких и трговачко-занатлиских омладина Краљевине Србије

40

обухваћено је млого што шта што сам и ја мислио рећи. Наноменубу само по нешто о нашим локалним приликама.

Кад смо оснивали нашу трговачку омладину, ми нисмо имали Бог зна колико чланова, већ смо морали наћи начин, да запнтересујемоо и остале чланове да ступе у удружење.

Ми смо основали удружење пре 7 година, а одмах после 6—7 месеци и школу. Школа је почела добро напредовати и од тога доба па за све време ми смо школу непрестано имали.

Штампали смо објаве и тражили ђаке да се упишу. Мислите ли да је когод дошао % Нико. Шта смо знали да радимо Ишли смо од дуђапа до дућана, од родитеља до родитеља и тражили да дају своју децу у школу. И ми смо успели да добијемо толико ђака, колико је потребно да школа почне радити. Лепо би било кад би могли сви шегрти п помоћници да сврше школу али, најзад, ми бисмо били задовољни и тиме, ако би сваке године 20 =—=>30 младих људи свршили школу.

Неко је рекао да треба тражити обавезну наставу! Па ми имамо обавезну наставу и за наше основне школе, па видите како се то изиграва и шта све родитељи чине да изваде своју децу из школе !

Од почетка оснивања наша је школа полако напредовала; али је било тешко ићи из дућана у дућан и тражити динар по динар и скупљати приходе, јер се не може ни тражити од наставника да бес-