Рад прве конференције изасланика трговачких и трговачко-занатлиских омладина Краљевине Србије

48

платно, из патриотизма, раде п жртвују шразничио време, кад треба да се одморе. Мп смо ишли из дућана у дућан и никад шпеомо могли скупшти суму која нам је потребна. Зато смо оскудевали у материјалпим срествима и ми смо се онда обратили министарству народно привреде. Ово хоћу нарочито да напоменем, да видите, како п ту поред добре воље игра улогу п повац.

Ми смо нашим ђацима куповали и џлајвазове и хартију п џера н мастило п све што им треба; пи кад су родитељи чули, да деца могу посећпвати школу, а да не морају куповати тај материјал, онш ву онда драговољно давали децу у школу. Било је случајева да господари нису хтели давати - помоћницима да школу посећују, али ми смо били задовољни п са овим бројем деце. Помоћ од министарства привреде, која је износила 2000 дин. била је тако довољна, да је наша школа напредовала. Да нисмо тога имали, да смо ве ослонили на купљење динар по динар, ми бисмо исто тако престали радити као п остале школе. Стога је наше мишљење, да би министарство нар. привреде требало да стави извесну суму новаца на расположење искључиво за потпомагање недељно празничних школа. То би била тако мала сума да би се она губила према осталим пздацима. Ми овде имамо око 25 трговачких омладина и ни за једну не би требала већа помоћ од 2000 динара. Нека наши посланици пзраде да се из буџета Мипистарства Народне ЏШривреде пили из Класне Лутријв пзда сума