Рад прве конференције изасланика трговачких и трговачко-занатлиских омладина Краљевине Србије

54

у Трстенику, Брусу, Александровцу и осталим местима, који ву сортирани као и мој дућан у Крушевцу, — сви отворени. Отишао сам једнога дана на крај вароши код једнога мога пријатеља п питао га: Је ли, Бога ти, што ти као млад човов не увидит огромну корист од наших школа и за што та твоја два дечка не шаљеш у школуг — А он ми одговори: Ове ја то знам, али, ето, отиди у Алексамдровац, отиди у Третеник, отиди у Бруб, Велику Дренову по т. д. свуда ћеш наћи отворене дућане. Ти знаш нашег сељака. Он је душу дао да пазари недељом, кад дотера што да премерп на општински кантар. Џека се забрани сеоским дућанима да буду отворени недељштм и празничним данпма, па ћемо их п ми затваратп.

И ми смо људи и мп хоћемо да се одморимо у недељу. Ја ништа не губим ако затворим дућан у недељу кад га сви затворе.

И право човек каже.

Да видите како паше власти поштују законе. Александровац је мала варотица. Ту је седиште среског пачелника, представника власти у целоме срезу.

Александровац пма своју општину п своје · часпшке. Стога тпм часницима познат је закон о затварању радњи, ако није — онда је то жалосно. И шта видптег Тамо је пазарнпт дан у педељу. Тамо ву недељом сви дућани отворепп. Како онда могу наши трговци у Крушевцу да затварају ралње пи да таљу ученике у школу“