Рад прве конференције изасланика трговачких и трговачко-занатлиских омладина Краљевине Србије

(ај (2

Да пређем на сеоске дућане. Као што вам рекао, код нас у селу можете добити све што хоћете; п вунице п шамије, и памук и стакларију и гвожђарију п све. Ја сам чак у 8. Шпљеговцу видео крагне и машне! Код нас су сеоски дућани тако намештени, да пх свако друго село пма. И они бу сортирани свачим. У те дућане долазе п врески начелник и писари, ту купе дувана и виде све те ствари, које по закону не смеју продаватп, пи на све то ћуте. Најзад нису ни они криви, Нока буду баш и вољни да то спрече, они то не смеју да чине, кад знају да их једна сеоска клуподера, један обичан ћата, може преместити.

Пре две три године нама је то стање било толико догрдило, да смо бе обратили депешом министру полиције. Кажемо: „Ма основу закона чарпија, треба да буде недељом затворена, међу тим она је широм отворена. Подејствујте код надлежне власти да се то забрани!“ Мпслите ли да је што било Ништа.

Докле год се код нас не утврди ауторитет власти, дотле не може ништа бити. Докле год један обичан трговчић може да премести једног представника власи, дотле се неће ни овај закон поштовати. |

Још нешто да кажем, премда ово што ћу рећи, не спада у делокруг данашњег нашег рада; ипак мислим да треба. да се изјадамо п да кажемо, шта смета све нашем развићу. Постоје два велика зла која нам сметају.