Рад прве конференције изасланика трговачких и трговачко-занатлиских омладина Краљевине Србије

и у почетку 1903—4 школеке године отворило своју Не= дељно-иразничку школу ба пове-им бројем трговачких и занатлиских помоћника и ученика. До краја поменуте школске године број ученика је знатно опао, но управа друш-= тва није клонула, већ је се трудила да се школа ма са и великим жртвама одржи. И 1904—1905 школске године продужен је рад у школи и ако је број ученика знатно опао. У 1905—1906. школској години рад је отпочео тек око Митрова а прекинут око Ђурђева дана, 3001 малог броја ученика. а

Јача спрема п школовање трговачког и занатлиског подмлатка очевидно ву неопходно потребни, па ипак Школа Трговачке Омладине место да напредује опа пропада. Управа, Крушев. 'Тртовачке Омладине мисли да су овоме назатку главни узроди у овоме:

1. Што друштво ово није располагало довољно јаким материјалним срествима;

8. Што тотођење школе није обавезно за све томоћнике и ученике. трговачке и заматлиске;

8. Што господари нису обавезни да гиаљу своје томоћнике у зиколе ове врсте. А на жалост мора се признати на овоме месту: да је већина нашиг трговаца и занатлија уски погледа на друштвени живот и развитак, те не увиђа потребу м корист од тросвећивања свога подмлатка.

Увиђајући дакле узроке са којиг није могла 'матредовати м опстати Недељно-Празничка Школа Крушев. Трговачке Омладине, управни и ликолски одбор Трговачке Омладине донели су одлуку:

Да се најп-низније замолите ТГосподине Министре: да изволите у првом редовном азиву поднети предлог Народној Окупштини да се донесе закон: да је пожођење Педељ-= но-Празничкиг Школа · Трговачко- Занатлијскит Омладина обавезно за све трговачке мо занатлиске помоћнике, а 2г00подари њитови да су ил дужни слати у те пиколе, пј торотивном да подлеже плаћању казне.