Рад прве конференције изасланика трговачких и трговачко-занатлиских омладина Краљевине Србије
Триомо, Господину Минга Народне Привреде: Београд, 3. октобра 1907. године. Господине Министре,
Доказана је потреба већег образовања и ширих погледа код наших трговаца јер они — као преставници и носиоци трговине у нас морају упоредно е њоме напредовати. А сви смо ми очевидди овог великог полета и развитка, што га је тртовина целога света учинила нарочито у овом веку.
За образовање свега трговачког и занатлискот подмлатка нашега у нас су једине недељно празничне Трговачке школе, што су их основале и о своме трошку издржавају „трговачке и трговачко-ванатлиске омладине.“ Али,
трво, неувиђавношћу нашит трговаца и трговачкит и занатлијскиг помоћника и ученике 0 користи “ важности _ овит ликола; Е
друго, непоштовањем закона о затварању радњи у недељне и у остале законом предвиђене празничне дане као у дане, када ове школе једино и раде од стране трговаца с једне стране и лабавошћу надлежниг полицијскиг власти ' поглестроге примене. овога обостраног (к 10 трговице по трговачке помоћнике и ученике) кориснога закона с друге стране;
треће, оскудицом материјалниг срестава потребниг за одржање и правилно функционисање овиљ пикола = то ови: школа на жалост нема у оноликом броју, колико би ит с обзиром на њигову велику корист по образовање малцег тргобачког по занатлијског подмлатка требало да буде, а оне, које већ постоје, доведене су на ивицу пропасти и поред свега. тога, што за њилово постојање и множење говоре толики ОНити разлози.
Да би се све те недаће отклониле; да би се нашим трговачким и занатлијским помоћницима и ученицима, створила могућност, да походе ове школе, наше је удружење одржало 26. августа ове године заједничку конференцију
изаслалика свих „омладина“ у Србији и о свему се посаветовали .