Рад прве конференције изасланика трговачких и трговачко-занатлиских омладина Краљевине Србије

није своје слободне чавове посвећивао друштву, школи и књизи, да ради своје будућности прибере што више знања, већ је траћио време у бескорисним шетњама и другим штетним и недозвољеним и убитачним по младеж забавама.

Најглавнији узрок, поред осталих, што Школе Трго_вачких Омладина не напредују и пропадају јесте и тај: што се врло слабо врши закон о затварању радња у недељне и празничке дане.

Као што јен у ранијој молби Министру Привреде напоменуто, тек онда ће моћи школе да опстану, кад се буде узаконило да помоћници и ученици трговачки и занатлиски морају школу походити а и господари да су ша дужни слати. 5

Поред тога, нужно би било да се унесе у закон да нико неможе бити произведен за трговца им заматлију, док пе поднесе сведопбу да је свршио своју стручну школу, било државну било приватпу; јер у свима со пословима данав тражи стручне спреме, па и трговци и занатлије треба једном да увиде да бе у двадесетом веку, веку крилатога лета, не може водити с успехом трговина и радити занат, ако ве не располаже потребном стручном епремом.

Тек када трговци и занатлије добију потребну слрему, онда ће бами умети свој позив високо денити и отпашће накарадни појмови који сада у трговачком и занатлиском сталежу владају: да трговац може и сме све учинити да до диља дође, па ма радио и на штету другога; а оваки криви појмови Владаће све дотле док се не добије потребна спрема и школско образовање. 5

Сем. Београд. Трвовачке Омладине, која је постигла сјајне резултате у својој школи и привредним оделењем, све друге установе Тртовачко-данатлиских Омладина у Краљевини Србији сумњамо да бе имају чиме похвалити, па бројале ма колико година од свога постанка. Опе су исте среће као и Крушев. Трговачко-данатлиска Омладина, једини само неуспех.