Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

4

11 седница 2. фебруара 1921. године

Павле Павловић: Дали се ca тиме слаже г. Лаза Марковић. д-р Лаза Марковић: Господо, ја сам одмах казао, чим сам видео ову зграду, да овде нема сале за рад Уставног Одбора. Председник д-р Миленко Весннћ: Онда, господо, у вези са оним, ако хоћете допустити, мораћемо учинити мале измене у намештају у згради Државнога Савета, па према томе да држимо другу седницу у петак у 9 часова у јутро. Ако вам не конвенира у 9, онда у 10 часова. Један глас: у 9и по. Онда господо, ако примате, нека буде у 9 и по. (Прима се.) Господо, остало је од прошле седнице, да проговоримо о раду Одбора. Тада је један од чланова Одбора, чини ми се, г. д-р Сима Марковић предложио, да се у просторије, где буде радио Уставни Одбор, могу пустити новинари, и да тако рећи посао Одбора буде јаван. Желите ли да се о томе говори? Има реч г. д-р Сима Марковик д-р Сима Марковић : Ja сам још прошли пут изнео тај предлог, сматрајући, да је у интересу саме ствари, да целокупан наш рад буде под контролом јавности. Кад се већ пушта да новинари присуствују свима пленарним седницама Уставотворне Скупштине, ја не видим разлога, да се у овом моменту направи један изузетак. Лошто г.г. посланици траже, да прнсуствују седницама Уставног Одбора и пошто ће се стенограми објављивати, ја држим, да ништа није стало на пут томе, да се овај мој предлог прими и да се дозволи новинарима, да присуствују нашем раду, како би се јавност стално обавештавала о томе, шта смо урадили. Ја молим сву господу, да тај предлог прихвате. Председник д-р Миленко Веснић: Има реч госпрдин д-р Момчило Нинчић. д-р Момчило Нинчић : Ja не бих имао ништа противу овога предлога господина д-р Симе Марковића, али je он противан пословнику, а није ни важан много, ма да је на први поглед симпатичан. Члан 20. привременог пословника каже, „седницама Уставног Одбора лѕогу присуствовати сви народни посланици". Нико други нема права, да присуствује одборским седницама. Ми бисмо извршили велику повреду пословника, ако бисмо то учинили. Ја се слажем са г. д-ром Марковићем, да је присуство новинара у одборским седницама потребно због јавности. Али најпосле београдски новинари нису јавност. Јавност ће бити задовољена ако би новинари могли да добијају редовно извештај са одборских седница, који би публика читала. To je јавносг. У енглеско.ч парламенту публика се уопште не npiuia на седнице, али је јавност ипак обавештена, јер се новинарима редовно дају исцрпни извештаји о раду седница. Оно што можемо и што треба да учинимо, то је, да Уставотворна Скупштине организује један свој биро, коме iie бити стављено у дужност, да новинарима даје извештај о целокупном нашем раду, како би публика њиме била упозната. Председник д-р Миленко ВесниЋ: Има реч г. Недељко Дивац. Недељко Дивац: Ја мислим, господо, да се присуство новинара на одборским седницама не би противило пословнику. Седницама скупштинским присуствују сви народни посланици и новинари на одређеним местима прате рад Уставотворне Скупштине. Ја мислим, да би се они могли пустити исто тако, да са својих места прате рад Уставног Одбора. Председник д-р Миленко Веснић; Има реч г. др. Сима Марковић.

д-р Сима Марковић: Господин Нинчић je покушао да докаже из друге алинеје чл. 20., која гласи : „Седницама Уставног Одбора могу присуствовати сви народни посланици." Покушао је, дакле, да докаже како се овим чланом искључује присуство свију других, сем народних посланика. То није тако. Ово је стилизовано овако због тога, што је прзо било мишљење, да посланици имају права да говоре, али немају права да гласају. Само око тога је био спор и зато пошто је доцније решено, да народни посланици не мбгу имати учешћа у дискусији - овде је ушло, да седницама Уставног Одбора могу присуствовати сви народни посланици, али не могу говорити ни гласати. Као што рекох, било је предлога да се посланицима да право, да могу говорити, али не и гласати. И према свему овоме такав закљу чак г. Нинчића није логичан и његово мишљење, да би се овај мој предлог косио са пословником, не стоји. Председник д-р Миленко Веснић : Има реч г. д-р Boja Маринковик д-р Boja Маринковић : Ja мислим, да не би требало да иовинари присуствују седницама и ако сам за то и баш зато, што сам за то, да јавност буде о раду Уставног Одбора, у борби идеја, која се у том одбору буде развијала што боље обавештена. Гбсподо кад новинари буду имали стенографске белешке, када he те стенографске белешке добијати сваки од нас, онда је загарантовано обавештење јавности. Главна је ствар организовати брз рад око умножавања стенографских а не да буде оно, као што сви знате у прошлом Привременом Народном Представништву, да су се стенографске белешке шгампале тек после неколико месеци. Ако сте хтели да се о чему обавестите, ви то нисте могли добити из новинаДер новине нису никад доносиле оно, што се у седницама радило, celi су доносиле поједине анекдоте, упадице и доскочице од чега нема нико користи, па ни наша јавност. Ја сам зато противан предлогу, да новинари присуствују седницама Уставног Одбора, да не би било ни тих извргања ни карикирања ни ничега до оних обавештења, која долазе из стенографских бележака, и тако iie та обавештења бити права. Наше седнице треба да лзгубе театрални каргктер, оне треба да имају карактер одборски, јер само тако ми можемо свршити наш посао. Ако пустимо да новииари приказују рад Уставног Одбора, онда je моје најдубље уверење, да никад јавност не ће бити тачно обавештена. Зато је најбољи доказ наша прошлост, прошлост нас, који смо били дуго у парламенту. Никад се, господо, није знало у нашој зе?.lљи, шта ради Народна Скупштина, а камо ли, да би се могло знати, шта ради колегиум Уставног Одбора. Јер господо, јавност има разне манире и тенденције и она зна шта ради. Зато вас молим, да прекинемо ову дебату, да се ослонимо на оно, што пише у пословнику, и да се ослонимо на оно, што је најбоље и најпрактпчније, да установимо самостални цензурни одбор у коме he бити заступљене све групе, које постоје, па џека тај одоор спреми комунике за јавност. Председник д-р Миленко BecHirh: Има реч г. Настас Пстрозић. Настас Петровић: Господо, овде не треба говорити, о пословнику, него о разлозима. Ове разлоге, које je г. Маринковић изнео, ја мислим, да нико пије у стању да их помакне. Ja нећу о томе ни да говорим. Нико од нас није овде противан јавности. јавност треба да буде обавештена о томе, што наш одбор ради, али то обавештење треба да даје сам одбор и тако he оно бити тачно и прецизно. Да би