Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

5

јавност била само обавештена, нису довољне само стенографске белешке. Ja не верујем, да he иједан од новинара завући главу у стенографске белешке и прочитати све говоре да би направио материјал за свој лист. Стенографеке белешке ми морамо да заменимо нечим другим. Из неколико седница у којима се буду оцртале идеје, које су се чуле у одбору треба све покупити и ставити у један званичан комуникеј, који he имати пуну тачност. У том комуникеу треба оцртати јасно и прецизно и кратко све идеје и сва мишлења, која се приликом дискусије буду чула. Само he на тај начин бити јавност обавештепа. Ако ви пустите новинарима, никада јавност не he знати нншта. Позната је ствар још из ранија, да никад ннје јавност знала шта ради Скупштина, а ќамо ли шта раде одбори. Зато вас молим да прекинете ову дебату и да се сагласимо на оно што je најбоље. Morao би да се састави један редакциони одбор, који -he да спрема момунике о нашем раду за јавност. Председник д-р Мнленко BecHHh: Има реч г. јован Ђоновић. Јован Ђоновиа: Мени се чини, да су г. г. МаринковиЦ u Петровић дошли до кривих закључака. Они налазе, да се увек може боље обавештавати јавност преко писане речи, него преко живе речи. Ја мислим да новинари треба да осете идеје, јер he онда моћи пре да се загреју и евентуално једни да нападају, a једни да бране, и онда ћемо пре доћи до чистине него на овај начин. Мени се чини, да људи долазе пре до аперцепције, ако слушају живу реч, него ако читају и најзад мени се чини, да новинари несумњиво праве пошалице, али небих могао да кажем, да новинари долазе с тим ‘тенденцијама да праве пошалице. Ја тако не мислилј, Beh мислим да he новинари доћи овде да чују озбиљну дискузију u даду озбиљну ствар својим читаоцима. Стога мислим да ови разлози нису довољно убедљиви, да би могли затворити новинарима врата у Уставотворној Скупштини, односно у Уставном Одбору. Председник д-р Миленко Веснић : Има реч г. Недељко Дивац. Недељко Дивац: Ја остајем при своме мишљењу, да новинарима треба допустити да са стране прате рад Уставног Одбора. Изгледа ми, да бојазан г. MapiiHKOßiiha, коју je прихватпо и r. Петровић, није оправдана. To, чега се они đoje, то се неће Mohu избећи ни онда ако ми забранимо новинарима да присуствују нацГјШ седнпцама. Један новпнар треба да утроши неколико сати да прочита све стенографске белешке. Новинарима неби ништа сметало, ако xohe да карикирају рад политичких група преко њихових предсгавника, да то учпне чак ако и не присуствују седницама. Можда би још више то радили зато што им није допуштено да присуствују. Они имају начин да се обавесте ако желе. Узмимо овако. Рецимо, ја сам расположен да извесна ствар буде карикирана. Ja hy onihu код новинара n представићу му како то мојим погледима одговара; то he учинити и г. Сима Марковић ca своје стране; то he учинпти и друга господа; као што су разне политичке групе овде у одбору заступљене, тако су заступљене и код политичке штампе. И докле he се једни трудити да карикирају држање групе којој ja припадам, дотле he се други трудити да карикирају држање групе којој припада г. MapKOßi-ih, г. Веснић и т. д. Далеко he бити јавност брже обавештена о целокупном току нашега рада, ако имамо људе који су представници јавности, којима je то посао и занат и који he пратити тај наш рад овде, ако присуствују овде, него ако то

буде остављено томе, да се образује један одбор или један комитет, који ће имати да буде обавештајни бнро. Ma како да буде образован, ми ћемо морати прибегавати ретуширању. Зато треба дати новинарима потпуно одрешену слободу, да према импресијама, утисцима и расположењу изнесу литерарно ствар; нека мало и карикирају, то често пута може да буде и задовољство. Ако потиче извештај од инстанције коју је одбор установио, ту не може бити свију мишљења, јер шаблонски aiopa да се да извештај једноме низу апарата, а то су представници штампе, који ће на разни начин добити импресију о нашем раду овде и рефлектовати у јавност и чинити оно од чега можемо имати користи. Јер у току овога рада нећемо само ми суделовати, треба на известан начин да суделује јавност, a то he се постићи тако, што he се наш рад рефлектовати на представнике јавности, a представници ће изнети своје мишљење у јавност. Ми нисмо дошли овде са извесним израфеним идејама, одредбама и дефиницијама од којих нећемо моћи да одступимо. Може бити у току 40 дана ко зна колики ће се утипај јавности на нас извршити и то користан утицај. Ја бих желео, да се дозволи да јавност суделује у нашем раду. Нека суделује јавност посредним путем не само да нас контролише, а ја не сматрам да је то контролисање, него суделовање у нашем раду, И стога разлога, ја бих допустио новинарима да могу пратити рад наших седница, као што се ради на скупштинским седницама.

Председник. д-р Миленко Веснић: Има реч г. Миша Трифуновић. Миша Трифуновић: Чини ми се, да би наша највећа брига била та, да се старамо сви да у овом одбору будемо колико можемо бити више предати сами себи и својој савесги. Молим вас, да то мало развијемо. Ово је први пут, да се у одбору тражи јавност. То није било никада до данас. Шта су одбори? Одбор је једно уже тело из Скупштине, коме Скупштина каже: изволите вас 10до 15људи спремити ми један елаборат, na ћемо га доцније претресати. С тога ја мислим, јер то и наш посао захтева, ми треба да будемо предати само себи и својим мислима. Познато је, да кад човек сам ради један посао, он га боље уради но кад је у друштву. То је једна психолошка ствар. Ја мислим да би скупштински послови у младим демократијама. које још нису израђене били много друкчији, када неби било утицаја споља. Ми треба да се затворимо у себе и да дамо скупштини што јачп и што већи умни рад. Ја сам хтео да се ми повучемо од јавности. Зашто јавност да зна шта ми овде првог дана радимо? Ја мислим, да то за овај наш елаборат није потребно. Ова јавност што ви тражите, она ће пссле 40 дана добити наш рад, а сад је главно за нас, да не будемо нпчпм упливисани. Ми смо.млада дедгократија и ми треба баш зато да се што више чувамо утицаја са стране. Што се мене тиче, ja небик ни стенографе примао да присуствују седницама, само мн да останемо и само ми да се боримо. Нама је главно наш елаборат, no моме мишљењу, тај he елаборат бити мање добар, ако будемо узнемиравани, ометани и упливисани од стране оних који би присуствовали нашим седницама. Председник д-р Миленко Веснић: Има реч г. Милорад Вујичик Милорад Вујичић: Ja сматрам, да је нас Скупштина делегирала, да ми као њихови делегати свршимо један посао, по коме она има да донесе коначну одлуку. Према томе сматрам, да наш рад није у коначном одлучивању. Наш се посао састоји