Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

107

би дозвблиле политичка натеравања по свима покрајинама (д-р Лаза Марковић не знају они шта је самоуправа!Д-рСимаМарковић:Јест вида наснаучите.Д-р ЛазаМарковић —Јанекажем вама! Д-р Сима МаркоBirfe — Ви говорите свима. Нисте ви свезнајући!) Како је опозиција неконзеквентна у својим приговорима, најбоље показује чињеница, да они приговарају овом нацрту Устава владе г. Пашића нове трошкове, који ће се навалити на народ, а виде сами, да је по овоме напрту устава бар три четвртине трошкова остало на држави, јер је предлог владин: да извршни органи државних закона буду владини, буду државни; а не приговарају и ломе се да би дошло до проведења нацрта устава г. Протића, који све извршне органе мота под самоуправу и који би напртио коју милијарду круна више' у буџет самоуправним јединицама. (Настас Петровић Није то тако) Г. посланиче no нацрту устава г, Протића, који je само идејно могућ, све законе државне и све законе самоуправне извршују самоуправни органи. (Настас Пешровић Извините, није тако! То не стоји у његовом Уставу). По нацрту устава г. ПротиЛа има један јединствени извршни колосек и тај јединствени извршни колосек је самоуправни (7У. Пешровић To зависи од државне централне власти и парламента). То је друга ствар. ја говорим о наирту устава г. Протиќа, а не говорим о ономе шта би прошло. Ја не говорим да би то прошло код отворених очију наших политичара, јер кад би то прошло, то би значило rope него федерације; то би значило разорити државу. У данашњим нашим приликама препустити покрајинама да изабиру и предлажу тројним свога председника, који је одговоран само покрајинској скупштини; да они изабиру све извршне органе, који fee вршити и државне и самоуправне функције; у данашњим приликама то значи учинити један чин, који је опаснији за државу него многи државноправни гести, за којима данас опозиција уздише. Нацрт Устава заступа мњење даКе урефење наше државе бити природније и здравије ако се самоуправе уреде у мањим јединицама, и заступајући т з Лlњијење прослеђује исту ону мисао, која је од дана састанка на Крфу била опредељена, да се самоуправе имаду базирати само на природним, социјалним, и економским обиљежјима, Нацрт Устава држи мање јединице у националном интересу зато потребнима, да се уклоне они међаши историјски и племенски, које су туфинци забили међу наше делове народа, а стварно их држи оправданима за то, што ће се у мањим самоуправним јединицама моКи окупити људи из истих прилика, окупити људи једнаких социјалних и економских интереса, људи, који познају своје јединствене прилике, na ће моћи издашније да судеЛ УЈУ У дужности, коју имаду да предузму у самоуправи. Нацрт Устава брани мање јединице саиоуправне и за то, што ће мбКи у оним пбкрајинама, где још није било никакве самоуправе, сарафивати наш шири свет, који је заостао још у неписмености. Он ће моћи непосредно да врши утјецај на један део управе, он ће моКи да се вежба у државним пословима, na ће тиме стицати све више љубави за ту државу. Кад сељак буде видео у како важним економским, у како важним. господарским, у како важним просветним и другим неполитичким предм®гима он може да одлучује, у како важним предметима држава делегира њему одлуку, онда ће он осетити, да je то његова држава и он ће заволети ту државу. Мање су самоулравне јединице и зато корисније од великих, што се надзорна власт у њима и

ca стране самоуправе и у оном делу, где државна власт остаје нетакнута, може проводити боље, брже иуспешније. У свакој држави стога и напредак управе у првом реду овиси о ваљаној надзорној власти. (Један глас: Од жандарма.) Председник ческе републике Масарик je зато и устврдио Лењину, да неће моћи уредити никада једну правну државу, ако остане код својих ексклузивистичких принципа против интелигенције, јер неће моћм никада уредити ваљану надзорну власт. А само онда кад је ваљана надзорна власт, може да буде ваљана државна и друга управа. Ja не мислим тиме рећи, да управу треба одвише поцепати. Народ тражи, да му управа, да му области буду при руци. Он тражи брзу помоћ, где област' може да помогне, он тражи да област има непосредни додир с њим, где он има да добије своје право, да се то брзо оствари. Ако ми задржимо као управне јединице садање покрајине и сконцентришемо тамо све агенде, као што су сада сконцентрисане, онда би на једном бану стајало, као што је стајало прзшле године, готово тисућу списа на дан, о којима би могао да има знања. Он би стављен био у такав положај, да уз тај обим власти и дужности не може да види не може да учини или одреди ништа. Тако би био изграђен један систем управе, и коме се не бц 'могле провести ни права ни потпуна одговорност управе. Ако би изашао на то приговор, господо посланици, да се то може и посредно да чини, ја вас упозоравам на предлог устава државоправне опорбе, који предмњевају срезове, који опет предмњевају округе, који предмњевају покрајине и који предмњевају министре, парламенту одговорне. Ако -Iби за управу имао да одговара пред државним парламентом, барем за државне законе и њихово спровофење, један парламентарни министар, онда би требало у једној ствари, где je потреба народа ма како врућа, сваки важнији акт да пројЦ 4 инстанције. Ko je господо, радио ма у једној управи преко, мора видети, да су и три инстанције у деведесет случајева од сто једна несрећа, једно упропашћење и културних и националних и економских народних интереса, јер се у управи брзина посла тражи више него игде. (д-р Ј. Шимрак: Ја в'ас питам колико лежи аката по минис.тарствима). Израђивање једне централне државе потребно је више него икада. Ја мислим, господо посланици, да смо ми сви свесни тога, да данашње време мења, или барем да почима да мења онај прастари карактер чисге политичке државе; да смо ми сви уверења тога, да је наступило једно време, кад Ке држава осим полицијских и неких бирократских специјалних агенди морати да поведе живу бригу о крупним питањима социјалне правде и социјалне еволуције. Она ће морати да наступа на свим пољима с реформама; она ће морати да узима у руке поравњавања оне правде коју је самостално друштво натегло на криву страву. Ако се ми, господо, сетимо оне енглеске толико хваљене самоуправе и ако погледамо у дубину њезине структуре, онда сетимо и тога, да је и Енглеска у ономе часу, када је почела један посао овакве оггћенитости, кад је почела посао сиротињски да проводи no целој држави, таков опћи посао и Енглеска меће у дужност државе. И Енглеска je увидела, да једну такову огтћу државну' акцију не може ни уз своју савршеност апарата да изведе у самоуправи, па је те агенде центрапизовала. Кад би ми данас, где стојимо пред вратима свих тих нових задатака- државе, пошли за тим, да државу оснујемо на расцепљењу на превелике покрајине, да потпунимо децентрализујемо сву државну 15*