Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

114

X. седница 14. фебруара 192'1. годиНе

na ми не ценимо довољно и можда не знамо, колику имају снагу они сада пригњечени злодушни дивови, који су хиљадама годинама наш народ распарчавали. Ми требамо једну јаку државу, да цело наше пространство спасемоза будућност, за потомке наше. Moje je мнење, да је неизбежан туђински нападај, да је неиѕбежан са више страна, а такав нападај може да буде већ сутра пред вратима. Ми требамо једну јаку државу и зато, да уведемо ред у овој земљи. Ми требамо јаку државу и зато, да наш сељачки патник, који није могао вековима да се смири, да се он буде могао у сигурности посветити господарственом и културном раду. (д-р Сима Марковић упада у реч.) Г. Марковићу, опростите, али већ стара римска пословица вели: Si vis pacem, para bellum, ако желиш имати мира, спреми се за рат. И будите уверени, да та пословица није излишна и дан данас. Ко хоће да има мира, треба му снаге, да ју респектују лакоми непријатељи, јер на рђу свако скаче. Да се постигне јака држава, потребно је, да донесемо један унитарски устав, и то брзо, без икаквога сентимента и оклевања. (Живо одобравање). Д-р Матко Лагиња: Изволите, господине, заузети своје место. Д-р Сима Марковић: Кад је г. подпредседник хтео већ да учествује у овој дебати, онда није требао никако да председава овом седницом, јер је тако ред. (Чује се: У скупштини). Да, али то важи и треба да важи за одбор. Д-р Томислав Томљеновић: Господо, један велики број посланика жели да се седница одреди за после подне у три сата и по. Настас Петровић: Господо, ми смо данас почели седницу раније него обично и сад je већ 1 и 1 /i-, а г. подпредседник тражи да ми дођемо после подне у три и no часа, a то je иемогуће. Ja не могу да будем крив што се овде развијају дугачке беседе, дуже него што треба, а не могу ни да будем крив због тога што се одуговлачи рад што ja хоћу да говорим. јер и ja хоћу.да говорим. Али кад будем говорио, нећу да говбрим надугачко и нећу одуговлачити својим говором саму ствар. Ви сад хоћете да држимо седницу и да радимо и после подне. (Чује се: зато, што морамо да радимо.) Ви хоћете да говорите no два сата и хоћете да држимо седницу и пре и после подне, а ми то не можемо да урадимо, јер нема ниједног питања, које се може решити за пола сата. Зато је потребно, да се и ми мало одморимо, јер се човек збиља и пажљивим слушањем може уморити. Зато тражим да се почне рад сутра пре подне, али да у будуће господа говорници не говоре по два сата, јер нико не може да издржи тако дуго на седници. Љуба Давидовић: Зашто онда говорите кад хоћете да не отежавате ствар? Ево ја да говорим. Настас Петровић: Онда је, господо, најбоље да се никако и не говори. Јован Радоњић: Ja мислим, господо, да ми треба данас да наставимо седницу и да завршимо начелну дебату, а господа могу у својим говорима да буду краћи. Њихови говори могу да буду од по сата и од 20 минути, јер смо ми већ овде идеје вентилирали, па онда сваки говорник може за пола сата да каже врло много. (Чује се: Не може!) Ми данас можемо да завршимо начелну дебату, па сутра треба да пређемо на специјалну дебату. Милош Трифуновић: Господии je рекао лепо, како су ово важни историјски моменти и ја мислим да би било врло незгодно, да ми ствар у Уставном Одбору пресирамо, и ја од тога не бих правио пи-

тање. Свршили ствар пет дана раније или доцније, споредно је. Одговара се овде, да човек не може да се замори, али то није тачно, јер може да се замори мозак и слушањем исто тако, као кад човек чита. Дакле, ја не бих форсирао ствар, јер сматрам, да не чини много околност, хоће ли пет дана раније или доцније да се заврши дебата и сматрајући да ми треба и још ово пет до шест говорника колико их има пажљиво да саслушамо, ја предлажем да седница буде сутра. д-р Момчило Нинчић: Господо, мало је важна ствар, да ли ћемо ми после подне држати седницу или не Ремо, али је врло важна ствар, да начелна дебата има данас да се сврши. Дуже од 14 дана не може да се води начелна дискусија. Ја мислим да је цела ствар овде рђаво упућена. Ми смо претпоставили, да је ту била концесија опозицији, кад начелна дискусија има да траје 14 дана, и да не ћемо специјални претрес почети пре 15 дана. Цео свет је био већ упућен у то, да је 14. дан крајњи рок. У начелној дискусији имало је да се даду изјаве појединих група, а у ствари говори овде извршени били су политички говори, а не дискусија о Уставу. Ја сматрам, да je немогуће да се начелна дискусија продужава и за то би требало после подне радити. Лично ја даљу потребу за новим говорима не видим. Све су се групе изјасниле. А ако би још који од господе говорника желео да говори, онда то може бити после подне, само сутра седницу са начелном дискусијом не треба продужавати, јер ми њу даиас можемо да завршимо. Данас имамо да добијемо предлоге појединих група, a сутра ћемо даље да радимо. д-р Томислав Томљеновић: Ja мислим, да he најбоље бити, да се донесе решење о овим двама предлозима: хоћемо ли радити после подне или сутра и за то молил! господу који нису чланови одбора, да се одвоје у страну, како бих могао видети како ће се решити. (Настас Петровић: Молим вас, колико има још говорника?) Имаихјош десет. (Настас Петровић: Е na то je онда немогуће после подне свршити.) Љуба Давидовић: Добро, ја предлажем другу једну ствар, да не одређујемо данас, хоћемо ли данас завршити дебату, него да завршимо листу говорника. Ако господа то приме, онда се још можемо сложити. (Настас Петровић: To примам). д-р Матко Лагиња: Господо, може бити да ја грешим и може бити да сте ви боље информисани од мене, али треба да с констатује јесу ли се све групе изјавиле и ко се све у име појединих група изјавио, јер из досадашњих говора се то не види. Сваки се некако нећкао, а само смо ми и комунисте далч своје мишљење. Молим вас, господо, ми морамо пустити да говоре они који нису као групе говорили, и морамо допустити да говоре још и појединци. Јер, ево баш г. председник је данас као говорник, нека ми опрости, помињао и неке теже речи и наша је дужност сада, да у нешто ширем личном обавештењу кажемо и ми на то шта имамо да кажемо. Ми не можемо да постављамо овде један рок и да кажемо ономе који није говорио, е ја сам говорио сат и no, а ти немаш право ни по сата да говориш. Кад тако стоји ствар, онда смо начисто, да се ова дебата данас не може да сврши, и право да вам кажем ја не бих знао разлога, зашто да се баш заврпш 14. дана а не да се заврши 15., 16. и тако даље. Молим лепо, господо, данас је још читав дан за доношење разних предлога. Подтиредседник д-р ТомљеновиЋ : Ријеч има г. д-р Нинчић.