Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

116

X. седница 14. фебруара 1921,године

гиња: На оиој листини коју сте ви прочитали има још један говорник. Молим за објашњење). Има реч г. Матко Лагиња. д-р Матко Лагиња: Господине председниче, ви сте лрочитали листину говорника, који су се пријавили. Ha тој листини, а иза речи господина мииистра, иза његовог имена уписан је човек, који је заступао и заузимао председничко место, кад сте ви говорили. Уписан je још један посланик који ће говорити и молим, да се и њему дозволи да говори. Поширедседник д-р Томљеновић: Молим вас, ја нисам на то упозорен. д-р Матко Лагиња: То је моја маленкост, и пошто сам говорио у име групе, говорићу још једанпут у име своје. Молии да учините ту исправку. (Д-р Дулибић: Молим да учинимо једну исправку). Потпредседник д-р Томљеновић: Изволите, господине посланиче. д-р Анте Дулибић: Moj предлог што сам га ја учинио не гласи у томе смислу као противпредлог г. Лазе Марковића, него као посебан и има смисао тај, да ли се има отворити једна начелна дебата врх овога предлога о прелазним наређењима, а то је нешто сасвим друго, јер се може примити и предлог г. Лазе Марковића што се тиче ове начелне дебате, а може се сасвим лепо примити и овај мој предлог. ПОтиредседник д-р Томљеновић: Ja сам истакао ваш предлог и истакао да ви сматрате да је ово против-предлог Лазе Марковића и да сте ви зато, да се продужи дебата у начелу, пошто г. Лаза Марковић има предлог, да се та расправа закључи и да се не примају више говорници. Па сам том приликом казао, да у случају ако се предлог г. Лазе Марковића, који предлаже да се закључи листа говорника, не прими, онда ће ваш предлог доћи на дневни ред. Халидбег Храсница: Молим вас, господине председниче, да ми дате реч, јер хоћу да учиним један противпредлог. Поширедседник д-р Т. Томљеновић: Ja вам не могу дозволити реч о томе, пошто је тај предлог о закључењу дебате већ примљен. Фехим Курбеговић: д-р г. Лаза Марковвћ није ставио предлог гледе закључка дебате, него гледе обуставе даље пријаве говорника. Он није ставио предлог да се чим се говорници у начелној- дебати исцрпу, одмах после тога закључи дебата. 0 томе се има доцније решавати. Поширедседник д-р Т.Томљеновић: Како може бити начелне дебате без говорника. Пошто је примљен предлог г. д-р Лазе Марковића да се закључи дебата... (д-р Ј. Шимрак: 0 томе није гласано.) 0 томе je гласано и констатовано je да je већина примила тај предлог. Молим Вас г. посланиче да се владате онако како пословник прописује. Немојте износити Председништву да није гласано о једној ствари која је гласањем овде решена. д-р Јанко Шимрак: Мислите ли Ви, да се ја бојим Вас? Јесте ли Ви жандарм овде? (Жагор.) д-р Лаза МарковиЋ: Ви овде лармате и не слушате о чему се гласа, па после тврдите да се није гласало. Немојте лармати, na ћете чуди. Поширедседник д-р Т. Томљеновић: Пошто је г. нарлдни посланик д-р Шимрак улотребио једну ријеч која се недостоји овде, тога ја, у смислу чл. 74. ii 79. Пословника, опомињем на ред. Ријеч има народни посланик г. Сушник. Потпредседник д-р Томљеновић; Има реч господин посланик Сушник,

Посланец Антон Сушник: Господје посланци! Предно зачнем говорити о уставнем впрашању, морам. изјавити, да данес ночем реагирати на изпаде господа посланца д-ра Томљеновића, ки јих је направил данес дополдне; кајти сицер би морал свој говор превеч разтегнити, кер всебујејо његови напади тако тежка очитања, да мислим, да је треба знање одговорити с посебним говором. Зато се бо нудила прилика ше познеје. Господје! Многи измед говорников со нас спомињали на згодовино нашега уједињења. Нај бо довољено туди мени, да се мало уставим при теј ствари. Брез двома је, да смо ми вси же давно скози векове носили в срцу идејо уједињења. Тода всак трезен политик је морал ведети, да до уједињења не моремо прити на мах, да се бо какор всака политика туди впрашање нашега уједињења развијало од етапе до етапе. Ин тако бележимо ми в развоју нашега уједињења, кар се тиче Словенцев, три етапе. Прва етапа се је причела же лета 1848. Вси Словенци со такрат захтевали уједињено Словенијо. Занимиво је, да со наши политики захтевали такрат, да се здружијо все покрајине, кјер бивајо Словенци, в ено покрајино, ки има самоуправо (автономијо) ин покрајинско скупшчино. Друга етапа је дошла, ко се је мед световнб војно причела борба за самоодлочбо народов. Maja л. 1917 је в сеји посланске зборнице на Дунају пребрал д-р Корошец, начелник југослованскега клуба, декларацијо, в катери се захтева уједињење Србов, Хрватов ин Словенцев в оквиру авст-ро-огрске монархије. Нато је пришла декларација Старчевићеве странке права з дне 5. јунија 1917, ин даље крфски пакт з дне 20. јулија 1917. Гсспод Љуба Јовановић je в својем говору наглашал, да је крфска декларација обвезна за тисте, ки со јо подписали инки со при њени сестави соделовали. Зато ми доволите, господје, да оменим из те декларације некатере ствари, ки се ми зде за познејши развој зело важне. Точка 5. те декларације прави: „Сва три народна имена: Срби, Хрвати и Словенци, лотпуно су равноправна на целој територији Краљевине, и свако их може слободно употребљавати у свима приликама јавног живота и код свих власти.“ Точка 7. исте декларације долоча: „Све признате вероисповести вршит ће се слободно и јавно. Православна, Римокатоличка и Мухамеданска вероисповест, које су по броју следбеника најјаче у нашем народу, бит ће једнаке и равноправне према држави. Ha основу ових принципа законодавац ће се старати, да се чува и одржава конфесионални мир, који одговара духу и прошлости целокулног нашег народа.“ Даље долоча 12. точка: „Сви графани (држављани) на целој територији једнаки су и равноправни према држави и пред законом." Господје! Зди се ми, да је крфска декларација в целоти некака провизорична устава в малем, доклер не направи уставотворна скупшчина кончновељавне уставе. Те три декларације со т&мељ за всо политико уједињења, ки со је водили Срби, Хрвати ин Словенци. С теми декларацијами је постало уједињење захтева народа, народ се је приправљал ин чакал. Ин пришел је дан уједињења Ј.децембра 1918: то је третја етапа, дан фактичнега ин прав-