Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

119

свој обрат иџ одпустити делавце. Осем месецев со просили в Белграду, нај се опусти царина, ин шеле чез 8 месецев се је прошњи угодило, ко је же претила пополна катастрофа. При царини би било треба впрашати трговске ин обртне зборнице ин се ж нјими посветовати ин показало би се, кака царина би била за цело државо најболја. Тода в Белграду тега нисо сторили, нисо се бригали за размере в посамезних покрајинах; тех размер нисо хотели спознати. Белграјска миниетрства туди нисо хотела подпирати наше индустрије. В Крони је задруга, ки изделује жеблје за железнице. Тода министрство је нарочило жеблје из Немшке Австрије, место од наше задруге. Од 300 делавцев дела данес само ше 20 делавцев ин ше ти само по 36 ур на теден. Наше стројне товарне со оферирале в Белграду железне постелје по 450 К. Тода војашка управа је раје нарочила железне постелје в Немчији ин јих плачана по 450 М. Имамо текстилно индусгријо. Оферирали смо в Белграду платно. Војно министрство је понудбо одбило, чеш да раби само американско платно. Лјублјанска Облачилница је оферирала платно ин сицер најболјше благо ин кот најценејша понудница. Тода ко је била лицитација заклјучена, ко со отворили оферте ин видели, да је она из Словеније најценејша, со рекли: лицитација је развелјавлјена. В Словенији имамо ше терјатве проти бившему. австријскему ерарју. По сенжерменски погодби је Австро-Огрска должна, да превзаме та долг. Установил се је посебен комите за терјатве проти бившему австријскему ерарју. Та се је обрнил на Дунај, али заман. Застопники комитеја со пришли сами сем, да интервенирајо, ,а ше до данес нисо добили никакега одговора. Наша влада нече шчитити својих државлјанов, дочим је Чешка установила посебен фонд, из катерега изплачује соднијско уготовлјене терјатве проти бившему ерарју. Сплох се в Белграду на захтеве, ки придеје из Словеније, па нај со ше тако мотивиране, нај јих је покрајинска влада ше тако припорочила, нечејо озирати. Нич не помагајо не прошнје, не депутације. Белграјски урадники се в наше размере али нечејо вживети, али па тего нисо зможни. Наведел сем неколико конкретних случајев, господје, да видите, кај је досегел централизем, како нас је бољ раздвајал него спајал. Централизем не рачуна з дејанскими размерами. Зато је доживел централизем полом ин се изказал пополнома неспособен, да обвлада покрајинске захтеве. Баш централизем је данас крив велике незадовољности мед нашим народом. Господје, какор всак закон, Лsора бити туди устава израз народне воље ин мара рачунати з разположењем народа. Всак законодајалец мора рачунати з дејанскими размерами ин не сме гледати само на то, кај би било в теорији под готовими размерами добро. Јам признам, да је централизем идеал единствене државе. (Медклици: „Тореј ипак“.) А прав тако добро вем, да море централизем прити само стопнјема, еволуцијским потем. До централизма би се могло прити желе тедај, ко би по даљшем, добро урејенед! скупнем живљењу били дани погоји за то. Тода данес тех погојев ше ни. Данес морамо признати, да обстоји ше племенска завест, да обстоје ше Срби, Хрвати ин Словенци. Данас имамо ше културне ин социално-економске ки со пополнома различне в посамезних покрајинах. Јаз се не спушчам в јуристична размотривања, рачунам само .з дејанским положајем. На иаши страни ни

никаких политичних тенденц; наг водијо само реални, културно-господарски разлоги, да захтевамо автономијо ин децентрализацијо управе Ми захтевамо, да се раздели држава в теле покрајине: Србија, Чрна Гора, Хрватска с Славонија ин Медмурјем, Босна ин Херцеговина з Далмацијо, Војводина ин Словенија с Прекмурјем. Видите, господје, то је наш велики грех, ки га нам Ви толико очитате. Згражате се, да ми захтевамо згодовинске меје. Тода ми не захтевамо покрајин заради згодовинских меј, али заради какега згодовинскега права; Ви весте, да ми Словенци хисторичнега права нимамо. Тода ми захтевамо покрајине заради тега, кер се је в тех покрајинах развијало все политично, културно ин економско живљење. Ви морате признати, да сте се Ви в Србији другаче развијали него ми в Словенији, да је бил другачен развој зопет в Војводини, другачен в Босни ин Херцеговини и т. д. В Србији сте се ббрили за самостојност, за своје ин наше свободо. Кончно сте Ви обдржали својо државо, дочим смо ми живели столетја под тујим јармом. Пополнома наравно је, да је то дејство имело вплив на наше културно ин господарско живљење. Покрајине со се развијале теком згодовине под упливом различних земљеписних, климатских, племенских ин културних размер. Хисторични догодки со ојачили то раздељеност. Зато је наравно, да внаши држави нити душевни, нити гмотни интереси не морејо бити пополнома идентични. Всака покрајина, господа, је некака заокрожена енота, всака има већ али мањ својо традицијо, своје законе, својо управо ин своје содство, Ин та енота се не море разтелесити кар мени нич теби нич. Зато кот ресни политики не моремо пристати на то, да нам кака комисија, сестављена из професорјев ин географов, на подлаги земљевида уствари окрожја ин раздели то, кар је скози столетја живело исто господарско живљење. То не гре, господје, тако не делајо ресни реални политики. Ко je Бисмарцк 1. 1871 устварјал ВеликоНемчијо, је стал пред проблемом: али нај бота Немчија централистична али федералистична? Одлочил се је за друго, кер је ведел, да не море чез ноч ујединити всех покрајин. Ин ко је данес по световни војски Немчија створила ново уставо, со Немци вендар остали при федерацији ин си нисо упали извести централистичнега система. Ин вендар, господје, си нихче не бо упал заникати, да је мед Немци завест народне единствености изредно мочна. Наспротно па со Францози впелјали такој централистични систем. Данес со пришли до тега, даје централна управа превеч обременјена ин да је треба управо децентрализирати. Добро се споминјам, да ета при заднји волилни борби шла Клемансо ин Милран в волилни бој з геслсш. автономије. Најбољши политики со готово Англежи. Закај доминирајо Англези скоро по целем свету? Зато, кер се ведно прилагодијо локалним размерам, кер прилагодијо својо управо културним ин господарским потребам дотичне земље. Јужно-афричка Унија је урејена пополнома автономистично: има покрајинске скупшчине, покрајинско законодајо ин покрајинске финанце. То је самоуправа, какор јо ми захтевамо. Госпође, ни могоче, да би на мах избрисали всо згодовино. Ми се нисмо взгајали. за централизем, туди ви в Србији се нисте взгајали занј. Етнично смо вси ено; то је дејство. Тода мед нами ше давно ни завести народнега единства. Господје, доволите, да вам пречитам, кај је записал. о теј ствари професор д-р Аранђеловић :