Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

128

X. седница 14. фебруара 1921. године

треба бојати. Наравно треба пазити на осетљивост, али и ту има граница и ја вам отворено изјављујем да ми путем Устава морамо да сузбијамо све ценгрифугалне тенденције. Најважнија је ствар у томе погледу ово, да ми треба да загарантујемо да имамо једипствен привредни живот. Ја полемишем баш ради повереника за трговину и обрт, јер се бојим, да Ке се у свакој покрајини за себе развити један економски сепаратизам. Ту држава треба да чврсто држи крнтролу у рукама. Г. Лагиња каже: Ми вам дајемо војску и дипломацију и то je доста, а ја мислим, да држави треба да дамо и нашу децу и да држава у својим школама ради у духу државе, јер је школа главно средство за уједињење. Ето, ту ја апелујем на све који мисле и воле ову државу, који воде бригу о томе да не пусте школу некаквих покрајина, јер he се школа тамо развити у сепаратистичко средство противу државе. Осим тога Устав мора загарантовати да не буде могуће, да имамо такве верске борбе и интолеранције. To je могуће путем попуштања што наши противници сматрају за пекакву културну борбу. Господо, при свршетку ја бих рекао две до три речи са ужега гледишта, са словенскога гледишта. Ми смо у Југославији доживели две тешке несреће. Изгубили смо ради интрига Корушку и изгубили смо нашу најмилију 6pahy у Горишкој и Трсту. Наша 6paha преко нове границе нам кажу: Консолидујте се брзо и ми Еемо онда бити што пре спасени. ја морам ту јавно да устанем против тога, што је г. Сушник ушао да експлоатише нашу нову 6pahy преко наше нове границе за некакви словеначки сепаратизам, јер би било najßeha несраћа, ако би се они надали своме спасу само од снага, које

ми имамо у Љубљани на расположењу, и баш ради них л\орамо да оставимо на страну сваки сепаратизам ii баш ради н>их морамо да радимо оа пуно осетл>ивости. Господо, већини од вас изгледа мало сумн.иво, ihto је д’Анунцио симпатизирао сепаратичком и федералистичком програму код нас и што кад год читамо новине из Беча и Италије увек имамо ocehaj, да они веома јако желе, да победи струја, која жели сепаратистичко и федералистичко уређење наше државе. Зар се вама, господо, то не чини мало сумњиво? Ја мислим, да је то некакав нарочити предоcehaj, a то je сигурно, да he таква држава, која he бити децентралистички уређена, бити слаба и да he то бити добро за наше старе противнике. Стога у ужем словеначком гледишту ја мислим, да треба тражити што веРе и што јаче јединство и ради тога ја Ру гласати за то, да се узме за базу у специалној дебати владин нацрт, који нам пружа могућност да добијемо Устав. Устав који he бити добар за целу државу, па и за нашу Словенију. (Пљескање. Чује се: Врло добро!). Погапредседнпк д-р Томислав Томљеновић: Господо, сад je већ 8 и како je г. д-р Марковић предложио, да се данашња седница одгоди за сутра у 9 сати, то ћемо ако сте споразумни сутра довршити у начелу дебату (Чује се: Ко има још за говорити?) Има да говоре још господа: Анђелић, Деметровић, Настас Петровић, Шуменковић, Кристан, 3. Јовановић, д-р Лагиња и г. Министар и прима ли Одбор овај предлог? (Прима) Данашњу седницу закључујем, а другу заказујем сутра у 9 часова пре подне. Седница je закључена у 19 3 /+ часа у вече.

XI СЕДНИЦА

УСТАВНОГ ОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА држана 15. фебруара 1921. год. у Београду.

Председава исппаредседник д-р Томислав Томљеновић Секретар Милан Бошковић Почетак рада у 9 и 30 часова. Потпредседник Д-р Томислав Томљеновић: Отварам 11. седницу Уставног Одбора. Част ми је саопштити Уставном Одбору, да је синоР стигла оставка г. Д-р Миленка Веснића који полаже част председника Уставног Одбора. 0 чланству у Уставном Одбору не спомиње ништа. По томе мислим да се захвала, односно оставка, односи само на председништво, а не на чланство у Уставном Одбору које д-р Миленко Веснић себи придржава. Избор новог председника ставиће се концем седнице на дневни ред. Прелазимо на дневни ред. Пре дневног реда замолио je г. Д-р Анте ДулибиР за реч ради личног објашњења. д-р Анте Дулибић: Господо, у своме јучерашњем говору г. Д-р Томљеновић изволео је изнети тврдњу да је пучка странка подложна у свему папи

и Риму. Противу тога морам констатовати да то не стоји, и ако наша странка стоји хришћанском начелу, никада ни Рим ни папа нису имали утицаја на наш политички рад. Наша странка иде својим слободним путем, нити је икада примала ничије савете и упуте, нити је икада од стране папе и Рима покушавано да се учини уопште какав утицај или да се упливише на наше политичко држање. То је наша пучка странка доказала и према самој католичкој аустрији и доказала је ово даље у окупираној Далмацији. Кад су Талијани настојали да дофу код нас и роваре, заступници пучке странке су се одупрли, и последице тога су биле, да су наши жупници страдали баш због тога. Дакле, ја морам да исправим да наша странка стоји под утицајем папе или Рима нити је уопште никада покушавано да се упливише на нас. Друго, што се тиче самога мене, морам да исправим једну чињеницу. Г. Д-р Томљеновжћ je казао да сам ја у своме говору истакао као да се наш народ тужи, да Ре му у Београду узети н>е-