Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

127

сивних крајева, господине, јер ако је нека покрајина пасивна у нечему, није у другом чему). То је друга ствар. Али извозне царине постале су гледе живежи и жихотних намирница и ми смо веома захвални, јер ми смо то и тражили. Сад више и не тражимо, јер се ствар добро уредила, али смо тражили пре апсолутно тражили. И ако се то са централизмом меке на један територији, ја мислим да је веома деплацирано. Ви знате, да су тада у министарствима били пуно ваших л.,уди и г. Корошец м сви су све ове наредбе потписали. Што се тиче управних погрешака, ми признајемо да их има, па их има и тамо rope код нас. Ја имам толико локалног патриотизма, да овде у форуму не износим баш тај материјал, јер се стидим да су се у Словенији могле догодити ствари, које нису биле чисте. Да кажем нешто само о ономе платну. Каже се, да министарство војно није хтело купити неко платно, које je било израђено у Словенији. Ја бих желео, да се ово платно купи, само да се да друга цена. Зпам да је постојала државпа облачница у Љубљани. Наједапут су нека господа казала, да je доста и продали je, некој задрузи. А ова задруга наједампут ово платно продала држави, држава је на против дала платно облачницп и сад облачница продаје платно министарству војном, само је разлика у билансу. Ово је платно 12 круна а министарство војно платило је 26 круна. Господо, то су ствари које нису у реду. Ми знамо, да министарство за социјалну политику ову продају забрањује, али покрајинска влада каже: Ја сам аутопомна, немате ви мени пишта забрањивати. Она је продала подузеке велике вредности за пајмање 18 милијона чисте добити за 200.000 круиа и раздала је мефу клерикално друштво, (Антон Сушник: Није тачно!) Видите, господо, то није све чисто. Ми знамо да су аутономије аустриске биле најгаднија ствар. Ми зпамо каква је била аустрија г. Шуштерпшча у Крашској који је порезе купио и то је врло неугодна ствар. Не мора дакле аутономија да буде увек чиста. Господо, сад идем мало на овај нацрт који је предложила југословенска организација. Ових пет покрајина имају шефове именоване од централне владе и терно .предложени покрајинском скупштином, ја бих рекао парламентом, јер има више речи ту покрајинска скупштина него парламент. Дефакто у пракси je тако нзбор. Јер ке владајуке странке у покрајинској скушитини кандидовати три кандидата и централна влада има изабрати из ове гројице једнога. Рецимо предложен је д-р Шуштершич и још двојица. ЧинсЉике именује покрајински сабор. Само гледе оних који су преко 6 разреда милосно се дозвсл>ава да их имедују централна влада која управо има право агремана. Чиновници одговарају само Сабору, векини саборској. Покрајинска влада је под председништвом г. подкраља. Тамо има 12 повереника: Прво за унутарње послове, види се да су уиутарњи послови ствар аутономне покрајинске владе. Онда повереник за трговину и обрт, просвету и вере, за социјалну политику, аграрну реформу, графевине, пољопривреде, шуме и руде, здравље Има 12 покрајинских министарства. (д-р Лаза Марковик: 12 пута 12=144). Дакле, држава има надзор само у такозваним државним стварима. Koje су државне ствари за право из овога нацрта не произлази: Али кад покрајинска влада има повереиика за трговину и обрт, унутарње послове, просвету, вере онда не знамо шта остаје централној влади. (Добацивање: Само војска.) Да, збиља само војска. Чудим се да нема повереника за војску. (Добацивање: Јер је то

скупа ствар.) Дакле, ако се о томе размишља човек се збиља мора чудити. Централна Влада може да врши послове само преко покрајинских повереника. Министар Финансија утерује порез само преко аутономног повереника, Министар Здравља преко аутономног повереника. Господо, и баш у најделикатнијим питањима Централна Влада не може давати заповести Покрајинској Влади. Узмимо пример, да централна влада не жели присутност једног страног агитатора у Словенији, она га не може бацити прек ' границе, ќр аутономни повереник не дозвољава, он је аутономан. У школама где се нпр. поучава непријатељ у духу верске нетолеранције министар просвеге и i epa нема права интервенције. Опкина X не да нпр. стан једном официру, једном царинику, који иије симпатичан дотичној покрајини, Министар полиције нема права интервенције. Један трговац жели да купује робу у једној покрајини, али полиција покрајннска то спречава, шиканира тога трговца и Министар трговине централне владе нема средстава «да полицији нареди да тако не ради према томе трговцу. Сад, господо, долазе опасне ствари. На пр. један иорез није симпатичан векини народа у једној покрајини. Сад како je могуке да министар финансија лкзже преко аутономног повереника да утера порез. Јер, покрајински финансијски министар за пасивну резистенцију као и сви чиновници покрајински одговарају само покрајинском сабору. Сад се питам, господо, je ли могуке у једнчј покрајини где има противпих елемената и где има странака које желе да чине потешкбке влади, како ке велим бити могуке утерати порез. Са пасивном ресистеицијом покрајинска влада може уништити сваку намеру централне владе. Има и опаснијих ствари. Кажимо на граници једне n ’Kpajiiiie треба да се употребе мере опрезности. Ако ra ствар пије симпатична покрајинској влади, ona може непровађати реквизицију и она може споечавати сваку мобилизацију. Школа може се такођер противити државној власти. Ако се ствар дубље промисли дође се де факто до апсурдума. Шта може, господо, централна влада против пасивне резистенције покрајинске владе? Ту предвиђе нацрт устава: онда се може тужити на нарочити управни државни суд; онда кемо имати конфликте сваки дан и решење ke доћи прекасно. Један од господе посланика споменуо је да за покрајаде које нису богате, све тешкоке покрајинске самоуправе морају да подпосе за све оио што се сматра аутопомно. Ll'lto се тиче Moje уже домовине, Словеније, ona je занемарена још од Аустрије и од времепа аустријске владавине она се налазп у тешким приликама Мп можемо подићи индустрију да будемо једна активна покрајина. Али са властитом намером не можемо то сами учинити; ту треба да нам помогне цела држава. А то је пут који није аутономистички. Нису само практична средства како се администрира у држави, него.држава треба да нам даде један чврст оквир да се држава не распадне. Наша држава распада се у првим данима опстанка. Докле год није било још традиција привредних и душевних веза и док наш Устав има нарочитп задатак да нам гарантује што погпуније и сигурније уједињење, господо, не треба затворити очи, еигурно је да у народу постоји пуно центрифугалних сила. Г. Сушник је напоменуо, како су Словенци били одгојени у другом духу и да смо се ми одушевљавали дуго година за уједињење. Има још елемената који су центрифугални, има још ocehaja племенскога сепаратизма, кога се