Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

137

диску сије. Потребно je, да унесемо социјално-економске моменте и да дамо могућност за еволуцију на том пољу. Потребно је то ради тога да учинилш, да бољшевици и реакционари не створе ситуацију, да би се оутем револуције морало тражити решење ових питања. Ми хоћемо да идемо путем еволуције, а то je даиас најтеже. Напредни елементи налазе се између две ватре, кад хоће еволуционим путем да мењају друштвени поредак у правцу правде и слободе. Њима је најтеже данасркад оба ова табора, с десна и са лева, који се слажу, хсгће да доведу до потпуне деструкције данашње друштво. Господа комунисти приказују се овде као поборници децентрализације. Чак би се могло казати, да у неколико усвајају идеју федерације, да иду тако далеко, да нам се приказују као да су програматски противници свакога централизма. Међутим у ствари, господо, ми видимо сасвим нешто друго. Ми видимо, да је програм руских бољшевика у 1918. години поставио ову мисао: „Федеративно удружење совјетски организованих држава вредставља прелазни облик на путу до потпунбг јединства.“ Дакле комунистичка, партија није противна централизму, него она усваја федеративни облик само из опортунитета, из немогућности, да одлѕах проводе потпуно централизам. Међутим она иде за тим, да потпуно избрише све националне разлике, хоће да пређе преко свију нација, да створи једну велику совјетску власт, са централизованим привредним животом. Она акцептира федеративни облик тиме, да га у првом моменту упропасти кад то буде могуће. За ову моју тврдњу, да господа комунисте нису децентралисте, могу вам дати и овај доказ. Програм немачких комуниста. Спартакус-Бунта, од 14. децембра 1918. године каже, да се тражи одстрањење појединих државица, и стварање јединствене немачке социјалистичке републике. (Д-р Сима Марковић: Сасвим према њиховим приликама!) Баш прилике немачке могле би највише оправдати опортунизам. Мени је чудновато, зашто ви позивате нас на те опортунистичке путеве, којима ви сами по вашем програму несмете да идете. Ви тиме не служите идејама револуционарним. (Д-р Сима Марковић: Ми одгбварамо нашој интернационали за наше поступке, а не вама!) Ево да.вамобјасним што хоћу да кажем. Hanie национално ослобсфење и уједињење представља националну нашу револуцију. Та наша револуција није почела 1. децембра него много пре тога датума. Елементи те револуције били су сви опи борци за иаше јединство, за наше ослобођење и сви велики ратови и победе које је српска војска проводила нзд непријатељем наше националности. То су све делови и фазе у тој револуционарној епо и нашега народа. То наше уједињење и ослобођење представља даље врхунац онога, чему је наш народ вековима тежио, и зашто се вековима борио. Оно представља ону политичку револуцију, коју су већ други >народи провели, и један комунист, и један социалист, или кому драго, мора да пође с те тачке гледишта убефен, да је тиме створено нешто, што условљава наш напредак. Ко неће да се стави на то гледиште, ко неће у томе да гледа оно шта сам ja мало пре Kasao, тај руши темеље читавог нашег будућег развитка и тај не може да се зове револуционар, него само реакционар, или контра револуционар. Ја сам видео, господо, (према комунистима) да сте ви заступали гледиште које се врло приближава гледишту скрајње деснице и према томе не могу да вас схватим и уврстим у редове револуционара, не могу да ва-с сматрам добрим ученицима ваших учиСтенографске белешке

теља у Москви, јер они предвиђају да треба потпомагати у свакоме народу револуционарне и напредне снаге. А ви то господо не чините. Наша je концеација у томе, што нећемо ни бољшевичку, што некемо ни капиталистичку реакцију, него хоћемо политичку и социјалну еволуцију на принципима демократским. И зато, јер ми то хоћемо, ми стојимо на гледишту, демократскога парламентаризма, ми стојимо на гледишту, да је парламенат онај инструменат на темељу кога се можемо правилно даље развијати. Ми нећемо експерименте, какви се чине у Русији, и нећемо да пофемо оним. путем, који се с разних страна заговара, а то је, путем парламентарног синдикализма. Та идеја, да се по сталежима, занимањима, по класама бирају народни посланици, представља један новум. Ми не видимо нигде у свету, да се тим путем пошло, ми не видимо нигде, да јета идеја опробана у пракси и да се она показала ваљаном. Ми видимо енглески пример, ми видимо немачки пример. Видимо да су тамо створена нарочита тела, знамо за немачки Reichswirtschaftsrat, који има право иницијативе и право да преиспитује законске основе социјалног и економског садржаја. Ми знамо, да је Енглеска створила један систем, једну организацију, према којој се привредне групе удружују, где се повезују радници са послодавцима месусобно, где се заједничком сарадњом њиховом омогућава да се уводе у привредни и социјални живот и они елементи, који пре тога нису могли суделовати на тај начин да иадају извесног уплива, извесног утицаја. Ја се, господо, бојим, кад бисмо ми стајали на том гледишту, да се парламенат саставља по занимањима, да бисмо тиме уздигли принцип класне борбе до тога степеиа, те би и сама држава била угрожена. Функција је државе да измирује класне опреке, које постоје у друштву. Синдикализовани парлменат напротив ствара од репрезентативног тела нације борилиште класа и класне борбе те у једну руку раствара нацију као такву на њене саставне делове, а у другу руку саставља их само физикално, а не спаја их хемијски. Јединственост нација онда престаје. Национална политика ступа у позадину, интелигенција бива екрасиране, а демагози класне борбе постају све, еквилирбиј класа, што гау главпом подржава посредовни утицај идеологијске, и стога бескласне интелигенције, пада пред хипертрофијом ќласнога егоизма, који постаје садржина целокупне државне политике. Ја мислим, према томе, да бисмо на сасвим криви пут сашли, кад би смо тражили урефење нашег парламента на овим принципама. Ми треба да идемо они.ч путевима, којим полазе све демокрације света, а ти су путеви: парламентаризам овакав, какав замишља наш нацрт Устава. Да споменем одмах једну ствар, господо, кад сам прешао на то поље, а то је питање :о другоме дому. Један разлог, са којега сам ја нарочито противник другога дома, то је, што се бојим, кад'би.се дошло до тога, да се други дом створи, да би онда у томе дому искрсло представништво и по занимањима, а такофе и представништво области. Баш ради тога, што смо ми позвани да градимо унитарну државу, што имамо да градимо једну једноставну.државу, не бих радо да компликујемо тај наш посао тиме, да уводимо други дом, једно законодавно тело, које би било састављено на другим прикципима, него ли што је састављен овај први долl, и на другим принципима, иего ли што у опште у данашњим нашим приликама треба да буде саставнаше законодавно тело. Баш ради тога, да се 19