Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

139

вели моји пријатељи, г. г. Томљеновић и Жерјав, исправни као што ја држим да јесу. Дакле, ми неможемо да стварамо неку јединицу од Хрватске, Словеније и Далмације. Ми не можемо да стварамо неку јединицу од Србије предкумановске или чак и већу, ми не можемо да узмемо Србији Босну, али је не можемо узети ни Хрватима, који желе да Босна буде њихова. Не можемо је никоме одузети. Зашто у опште да коме што одузимамо. Нека сви имају све. Сви треба да виде своју отаџбину, своју земљу и своју једноставну државу, и у Босни, и свуда у другим крајевима нашим. На томе политичком пољу не можемо дакле да се нађемо, јер сутукао што је г. Лагпња признао, два менталитета, два гледишта. Та два менталитета, два гледишта бију се већ одавно, дуго воде борбу између себе и никада нису могли да се измире, па се ни данас не могу да измире. Господо, Хрвати демократи из наших крајева преко, били су дсценијама и деценијама готово једини ii искључиви борци за потпуно наше јединство међу Хрватима. Хрвагеко-српска коалиција и социјалистичка странка носиле су идеју народног јединства увек, и зато у редовима тих елемената не можете да нађете те бојазни, које налазите у редовима других странака. Читава је њихова политика базирала на народном јединству, њихова је политика представљала револуционарну опасност за стару државу, а не они који се сада овде испрсавају и диче неким радикализмом. Феудална аристокрација и бирокрација аустро-угарске монархије у тим је елементима, који су базирали своју политику на идеји јединства, гледала рушитеље монархије, и зато су ти елементи имали да поднесу велеиздајничке процесе; зато су против њих стварани режими Раухови, и зато су они подносили највише терета и највише жртава.за време светскога рата. Са из.весних страна, како ми се чини нарочито са стране г. Шимрака, приговара се непрестано српскохрватској коалицаји, којој ја нисам припадао, да је она водила опортунистичку политику. Ја не бих хтео да износим те ствари овде и да упадам уту погрешку да водим какве партијске расправе, кад имамо да донесемо Устав, али једну ствар врло важну сматрам за дужност да треба да истакнем. То је политика у последњем моменту пре слома Аустро-Угарске, на коју хоћу да бацим једно ново светло, које мислим да још није бачено и да још није довољно схваћена она опортунистичка политика. Било је то, господо, код оне промене режима у Мађарској, кад је дошао на власт граф Естерхази и онда је настало питање какву ће политику да води хрватско-српска коалиција. Ствар je била већ готова и решена да Франковачка и Радићева странка заједнички преузму власт у Хрватској са бившим баном Раухом на челу, који je провео велеиздајнички процес. Taje ствар била већ готова и у .томе часу тргнули су се извесни демократски елементи у самој Маџарској и рекли су да ће та политика ќомпромитовати и саме маџарске демократе, јер -ће дрТи у борбу измефу две ватре, измефу народносне борбе и реакције. Ми немамо никаквог интереса рекли су да у вас дирамо. Ми вам дајемо одрешене, слободне руке, да спроводите у Хрватској демократске реформе. У том најкритичнијем часу да ли Еемо имати Раухов режим хрватског екслузитизма и сеператизма или ћемо имати могућности да извесне демократске реформе проведемо, у том најкритичнијем часу хрватско-српска коалиција одлучила je се за ово последње решење. И то из овог разлога. У оно време на врхунцу је била у целоме свету идеологија Вилзонова. И било је неизвесно како "ће се решити светски рат, Да ли се неће

тражити извесан плебисцит, да ли се неће тражити изјава народа по принципу народног самоопределења. Неће ли према томе хрватски сабор доћи у могућност да изјави хоће ли или неће ca Краљевином Србијом да сгупи у једну државу. С обзиром на то што би Раухов режим значио нове изборе и што би он значио да се ти избори проводе за време апровизација, реквизиција и ослобођења од војске са рекламацијама, што би се ти избори имали да проведу на темељу јавног гласања народа, хрватскосрпска коалиција дошла je до убеђења да је потребно водити опортунистичку политику и створити једно стање, доношењем изборног закона са општим и тајним гласањем, да се тиме да народу један инструмент борбе и отпора; да се може на тај начин крајњи циљ уједињења постићи. Требало је да се ситуација држи у поузданим рукама, да се у извеснохЧ одлучном моменту може чути глас хрватског сабора за потпуно уједињење нашег народа. И то је била та велика идеја која je руководила ту политику, а није то било оно што је г. Шимрак рекао, да се сачува пар људи од војске и пар волова од реквизиције или да се неки политичари спасу од жртава. Јер ти су елементи били они који су највећма гонили, они су били гоњени свуда по свима бојиштима и затворима као политички сумњивци. (д-р Шимрак: Кад сте дошли на владу, били сте сви пуштени на слободу.) Ако желите г. Шимрак да Вам одговорим каква je разлика између мене и Вас ja ћу Вам ово рећи. Ви сте седели у Загребу а ја сам као политички сумњив послат у маџарску регименту без асентације. Ја сам, господо, хтео овде да прикажем да је политика српско хрватске коалиције ношена великом националном идејом и да је њена опортунистичка политика значила омогућавање онога што је после створено. И према томе неисправно је да се други елементи сада приказују тобоже нацио.налнијим и радикалнијим ради тога што су они могли у оно време више говорити него други и радикалније се приказивати него српско-хрватска коалиција која је држала ту политику и која je дала могућности да се у опште ова плитика тако води. А могло би се, тосподо говорити и о томе да су баш извесни радикални елементи тражили тада од коалиције опортунистичку политику. Господо, проблем урефења наше државе је проблем стварања јединица самоуправних и управних. Ако говоримо са гледишта управног, ондадолазимо до закључка да су потребне што мање јединица. ‘Ми имамо за то довољно доказа у нашој досадањој управи. Један мали доказ који он пасан наводим јесте то, да је врло добро познато код нас преко да је загребачка жупанија најлошије администратирана жупанија. А разлог је томе тај што јета жупанија, имала преко 500 хиљада становника. Са управног гледишта та је административна јединица превелика. Ако комбинујемо са управним делокругом и самомоуправни делокруг, онда морамо створити веће јединице ради тога да оне буду довољно јаке економске јединице, да могу извесне терете подносити и извесне послове вршити, Али и ту несме да се пређе предалеко, a ако се не пређе предалеко, онда je дана могућносг да се тим самоуправним -јединицама даде већа компетенца, и мања је опасност да те мање самоуправне јединице одведу до извесних карамбола- и трзавица у држави. Ja сам, господо, оптимиста и држим да ћемо моћи нашу изградњу једноставне државе добро да свршимо. Скептичан сам само у томе правцу дали ћемо моћи да проведемо у оном обиму самбуправне области као што су замишљене овим нацртом Устава. 19*