Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

157

моменту, као што су моменти револуционарни, мора на сваки начин пролазити кроз процесе брже, него што се то види на ма ком другом месту и на ма ком другом организму. И као што свест народа у револуцији много брже сазрева, тако се и сазревање форми у руској револуцији врши много брже. И ако г. Деметровић гледајући на поједине форме, које постоје данас, а нису постојале прве две године, види пропаст руске револуције, он се грдно вара. Принцип персонализма који г. Деметровићу изгледа да је унео капиталистички режим у руску државу, тај принции персонализма ни најмање не показује, да је руска револуција ма и за једну стопу кренула у капитализам. Само онда, кад би у руској држави, у руској револуцији експлоатација привредних извора ишла у приватне џепове, само онда, кад би народна контрола изостајала. само онда, кад би систем совјетизма отишао у ваздух, остала би та личност, коју господин види, и само би онда могло бити говора о томе. Међутим та личност извршава једну функцију на најприроднији начин; персонална дирекција вије ни бољшевичка, ни антибољшевичка, ни револуционарна, ни антиреволуционарна, она je природна. А то је да је на једном месту при извофењу послова, један човек под контролом совјета, под контролом организације, у исти мах у интересу целога народа, а не у циљу партикуларистичког присвајања тај принцип личнога рада остаје користан и тамо, као што је у опште узео био користан и овде. Само је овде личност, која je учествовала у подузећу приграбљава вишак вредности, а тамо личност не приграбљава себи ништа, остаје функционар као и остали функционари, а сав вишак вредности иде у интерес целога нареда, целога друштва. И г. Шуменковићу на крају да напоменем, да марксизам за којим он жали, да су га Лењин и Троцки упропастили, тај Марксизам жали овога пута врло много у опште буржоазија целога света, па и у Србији. Кад је почела радничка класа да се организује, тада су сви капиталисти дрекнули на њу. Кад је постала социјал-демократска странка у најблажим облицима, казали су: „макар да је радничка“. Кад је постала социјал-демократска у револуционарним облицима, казали су: „макар да је социјал-демократска“. Сад кад се радничка класа у целоме свету таласа у комувистичком правцу, сада је добра и социјал-демократска странка и сада г. ШуменковиР ископава неког бескрвног Маркса и каже да је Марксизам оно, што н. пр. тврде неки социјал-демократски интерпретатори, али да Марксизам није оно, што тврди Лењин. И кад би сутра, замислите, једну неприродну хипотезу, комунисти били нешто десно, а лево стали као највећа опасност за буржоазију анархисти, онда би и њима казали: „макар да су комунисти, па би се дало разумети.“ Ништа разумљивије и простије за једну класу, која стрепи за своје господарство. (Мин. Просвете Свет. Прибићевић : Ви сте у тој истој класи и не радите ништа. Немате жуљева на длану. Шта сте ви?) Кад бисте ви, г. Прибићевићу, размислили мало боље што је класа, не би казали такву детињарију. (Мин. Просвете С. Прибићевић ; Ja знам шта је класа, али ви нисте у тој класи.) Дакле Марксизам међутим остаје баш тамо, где је комунизам и на сваки начин пред овим форумом ja о TOAI6 не могу развијати детаљније своје гледиште. Али само једну ствар хоћу да додирнем, коју је г. Шуменковић поменуо. Ако би се под Марксизмом, који овога пута „скрнаве 11 комунисте и за којим жали г. Шуменковић и сва буржоазија, ако би се под Марксизмом подразумевало то, да ми треба да чекају док се и последњи димњак фабрике иза Пишко-

пеје не запуши, онда је врло разумљиво, што се буржоазија и њени представници за такав Марксизам одушевљавају. Е такав Марксизам Маркс никад није исповедао. To je г. Шуменковићу мало карикирање, и то је, господине, једна чиста метафизичка детињарија, а Маркс у метафизику није улазио никад. Јер кад би се сматрало, да има некаквих соцмјалних унапред предестинираних форми које треба човечанство дугим процесом да оствари, онда би изгледало, да смо ми на почетку историје, пре но што се процес извршио, знали шта и како je имало да дође и шта је на свршетку. Историја не познаје таквих нужних фаза кроз коју човечанство у свима земљама мора да прође. 0 предестинацији може се говорити само у католичкој цркви, али у науци се не може говорити и ми нисмо заступници предестинације. На тај начин Маркс о каквој форми унапред створеној није могао говорити никад и кога тако схвата, рфаво га схвата. Ми схватамо на други начин и ми смо због тога праве Марксисте. Што се тиче представништва по варошима и селима за које се тако исто г. Шуменковић жали, имам да изјзвим ово: да у почетку револуцијз која је била пролетерска, коју су повели варошки раддици и за коју су они дали све жртве, нису могли учестовати и све крајње удаљене масе сељачке. У. почетку није било ни најмање чудновато, ако се авангарди револуције одређивало да у управама пролетерске државе и револуције учествују са већим бројем. Тај се принцип све више сужавао и смањивао у колико је револуција више трајала и у колико се више стабилизирала. У колико се више буде револуција обезбеђивала, у колико буде чак и престајала, јер буде победила у толико самим тим, систем совјетизма постаје и добија своју нормалну форму у којој несметано живи. Буржоаски систем, господо, тр.аје неколико деценија. По негђе неколико стотина година, па ни до данас тај буржоаски парламентарни систем није показао, да су у њему преставници сељаци или радници. Али баш сељак у огромним земљама као што је Русија, заступљен је у сразмерном броју. У овој земљи никад још сељака г. Маркови±у није било ни близу толико, узимајући на ум све димензије и сразмере ни близу толико колико данас има у Русији. (Чује се: Колико има вас радника?) Баш о томе говорим, господо. (д-р Лаза Маркбвић: Колико има вас радника међу комунистима?) Господине МарковиРу, ја сам мало пре нагласио, да буржоаски парламентарни систем који постоји код нас искључује представништво класа и професија. Ви нисте г Марковићу, послати овамо од сељачке организације, која би вас надгледала и контролисала. Ви сте послати од једног уображеног тела и ви данас тобож представљате све класе и раденика и шустера, и богаташа и земљорадника. (д-р Лаза МарковиР: Ja хоћу све да их подмирим!) Ви не можете да подмирите ни једну класу, али подмирујете свој интерес. Господо, интереси радника и капиталиста, не могу никада да се помире и онда се јасно јавља управо у дијагонали испада, да ви не предствљате ни радника, ни шустера, него представљате само себе и капитализам који данас влада. Што се пак тиче диктатуре мањине, о томе не може бити говора нама. Ако је ма кад било у историји човечанства једна класа, која је владала као мањина, то је данашња капиталистичка класа и као таква она данас влада над огрзмном већином радног народа у земљи. А кад тај раднички народ узима власт у своје руке, онда то не можете да назовете ви, да je диктатура мањине над већином, него то је у ствари диктатура већине над мањином. Таква је