Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

158

XI. седница 15. фебруара 1920 године

данас влада у Русији, јер огромне масе радника и сељака владају данас у тој земљи, a то je као што рекох влада већине над мањином. Поширедседник д-р Томислав Томљеновић: Г. д-р Лагиња пријавио се за реч, али пре него што дам реч г. Лагиљи, част ми је да кажем следеће. Г. др. Лагиња је сам себе дјетнуо у ред кад ће да говори. Ја сам данас упозорио г. Лагињу, да по изричној одредби члана 39. пословника нико не може о једном истом предмету два пута да говори, na сам му и стог разлога казао, да ћу му дати реч да говори само ради личног обавештења. То сам хтео даистакнем и молим г. Лагињу да узме реч. д-р Матко Лагиња: Господо, ја пре него што бих иступио на трибину, ја вас молим, да скренем пажњу на следћу околност. Данас смо радили јутро од девет сата до једнога и по подне од три до седам и по и зато мислим, да би право било да овај говор оставимо за сутра. Ја мисим, да би криво учинио, кад бих дао прилике г. Председнику, да ме опомиње. Потаредседник д-р Томислав Томљеновић: 0 овоме предмету може да се да реч само за лично објашњење и нико не може ради личног објашњења да предлаже да се седнице одгоде. Ја мислим да је то ствар која се не може допустити и најекспанзивнијим пословником. Зато у колико г. Лагиња није хтео да се послужи подељенилг правом речи, ja ћу даље да поступим по дужности пословника. д-р Матко Лагиња: Поштовани Одборе, имам да изјавим ово. Ако се пословник даје овако строго тумачити како га тумачи г. потпредседник одбора, онда ми се чини да има увек једна установа која има да одузме њему право да и даље председава овоме одбору јер је ступио у дебату са својим говором. То је господо једно. Ја не чиним формалан предлог за одлуку о томе. Друго је, да чл. 39. на који се господин председатељ позива, глава IV. говори о седницама Уставотворне Скупштине, а не специјално о седницама Одбора за Усгав. Ту не тражим одлуку поштованог одбора. Tpeiie je, да имам права по пословнику тражити одлуку али што стоји у нарави ствари јесте то да се не смемо извргнути руглу оних који су овде na слушају и евентуално других који fee наше расправе читати, па да овако тумачимо поступање у једном одбору који је одрефен да да Устав нашој земљи. Господин што је ово све тако сјајно изводио, последњи говорник (чује се: тако честитамо!) он је са свога становишта сјајно говорио, дебатовао па био сто пута комуниста! Ја сам само хтео да са своје стране поменем ово. Ја нисам био у Русији, него колико знам и колико сам из школе учио, знам да је то земља у којој се може месецима ходати па увек сунце је на западу за оне простране равнице. Огромна је то земља. Сад, ако је то тако, ја не могу да схватим како може суделовати изравно директно и задњи сељак руски у лежислативи и извршном послу јавнога живота читаве државе. Хоћу тиме да речем само то да је и ту један систем који може имати и својих добрих страна, али Бога ми једно директно заступство овако, ја не могу да схватим. Тај задњи сељак или обртник на крајњој мефи совјетске Русије мора да има некога кога шаље даље, а ови опет некога кога шаљу још даље, да би се нашли у оном централном телу које одлучује о судбини читаве те земље. Tora смо ми имали и имаТемо још других система, наиме посве директног идеалног вршења лежислативне и извршне егзеку-

тиве за целу државу, а ја ипак не верујем да је Русија постигла ту коначни идеал као што нисмо постигли ни ми у нашој земљи, Господин наш друг Жерјав ставио је тезу да ни један део наше земље нема права самоопределења, евентуално у тези у намери да буде против целе остале државе или против целога осталог света. Ако је колегаЖерјав хтео сматрати само за целину државе, онда сам и ја и моји другови без двојбе с њиме. Али је он то канис протегнути на питање које има одлучивати о самоуправама и ту се не можемо сложити. То се не може сложити, јер једно кад је поштено, лојално и искрено утврђено да смо сви делови и сва племена или ако хоћете сви одломци, огранци или како год хоћете то назвати да смо сви једна држава и да је то народна целина која се не сме делити. Кад смо у том споразуму онда се морамо споразумети и у томе да морамо наћи споразума и у осталим обзирима и на већим и на мањим деловима те целине, и установитим пигањима, макар то било у бијаментралној начелној противности ci нацртом Устава које је дала влада, и по коме данас расправљамо. Ми смо, господо, за најшире самоуправе и то за најшире самоуправе са постојећим покрајинама, са оним диференцијама и оним малим променама које смо имали част да изјавимо, а то смо зато, јер држимо да Ре бити једна од највећих погрешака, ако ми стварајући Устав уједно вршимо другу функцију државног живота, ако на име станемо и мислимо да морамо стати у исто доба на кројењу наше домовине, на кројењу досадашњих покрајина да више или мање области, стиснуте на мале територије, стиснуте, наравски, већ услед тога на мале компетенције. Ja сам већ једанпут рекао и морам још једанпут рећи да се оно и то се мора постггћи. Ja вам опет кажем да то тобожно натезање за мене само једно а то је народ. Кад варод одлучи себи становиту самоуправу, она може бити и најшира, докле не тангира видне и видни битно народно наше јединство, дотле ни једна странка тобож владина или владајућа странка, господарећа у држави нема права приговарати, јер има самоуправа ширих и ужих са ових темељних разлога да не споримо не потребне трзавице онде где данас не требамо ја мислим да информација није крива, јер се стварају читаве буне око тога које ће бити a које неће бити централно место појединих окружја и покрајина које имају да се створе. Господо, ако се каже то су историјске творевине, молим вас да узмете у обзир да има више врста историјских творевина (Добацивање: Је ли то лично објашњење?) Јесте, то је ради личног објашњења, јер иде против нашег образа. Један је од господе говорника рекао да су ови наши захтеви тобож федералистички Устав државе, да je то само пут подунавској конфедерацији, а та подунавска конфедерација није ништа друго него форма како би се оживела Аустро-Угарска Монархија! Ја, господо, у име свих оних који стоје на стајалишту на коме имам част стојати и ја, најсвечаније одбијам од себе нећу рећи инсинуацију него такве приговоре. (д-р Грегор Жерјав: Нисам ја то рекао.) Ја сам то тачно прибележио. (д-р Жерјав: Ја сам казао да употребе као аргумент без ваше воље.) Добро, као аргумент без наше воље. (д-р Boja Маринковић: Зар се овде не сме споменути АустроУгарска?) Без наше воље и приволе то се не може дозволити, јер макар било гдегод јаких воља и тен-