Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

160

XI. седница 15. фебруара 1921. годинб

такав, да се Брадипа не би могао под кључ ставити, јер господин Шимрак, народни посланик, сам признаје да би имао неку екскриминанту. (д-рЈ. Шимрак: A у чему? Смех.) Оставимо то. Опростите ту малу дисгресију. To je само да вам кажем, ако има неких погрешака да нису увијек криви тим погрешкама они људи на које се те погрешке тобоже хоТе протегнути, и за то ми je жао, да je говореТи о овим стварима баш господин д-р ТомљеновиТ с једне стране спомињао моје име особно, a с друге стране тако je навалио na управу у Хрватској. Ми Темо ту управу ако Бог да здравља и времена и ако сте накани с нама поћи у споразум сјајно поправити. Сељачка странка у Хрватској даје већ томе почетак и ово посве озбиљно кажем: Тамо није никакво чудо да Te те у каквом маленом селу наиТи на љепу читаоницу, али не на онакве, које су се тијеком задњих педесет година no нашим малим градовима и трговиштима претвориле у играонице, него на читаонице где се народ сакупља, где се народ договара о својим потребама друштвеним; долазимо до тога да се та организација јако развија и да je скоро данас у Хрватској развијена и доготовљена. Хиљаде сеоских опТина стоји у организацији републиканске сељачке странке. Има no информацијама којима морам вјеровати случајева, да оваква странка показује једну велику збиљу за будућност, за напредак нароца који се манифестира нпр. у овом: имамо село у којем je само пучка школа a нема друга два елемента рецимо онако јаче која дају видљив знак државне и културне силе и управне силе. Нема у том селу нити жупе парохије a ни управне власти опТинске. ОпТина je далеко a велике су опТине у Хрватској и жупа je тако‘ђе у другом селу прилично далеко. У том селу од 120 куТа постоји од годину дааа овамо добровољни сеоски суд, Народ je изабрао три старија човека у која има поуздања и ти ријешавају све њихове спорове тако, да у години дана та чељад од 120 кућа где je како знамо ми сеоски синови врло лако доТи до тога, да задера једна бразда у другу или мало обора или туфег плота или где би другђе секира и кубуре имала да реди. Годину дана нису апелирали нити на опТинску своју власт у том погледу, a нити на судачку власт. (Глас: Цели совјет:. Настаје приговарање) Ja неТу реТи, али ако je то совјет, нека га Бог поживи. Него ja кажем то, ако се има ово помножити, онда смо постигли што сами увиђамо, да je здрав захтев, наиме да народ сам буде одлучивао у својим стварима свим мањим и већим, у којима мисли да има право, то je једно, a друго, да je народ нашао форму, која му даје управу много јефтинију него je садашња (д-р ТомљеновиТ: Чим пробледи политику, видеТе што Te бити из тога.) Што Te бити из тога, то пустимо господину Богу и будућности. Ja видим. да то не би имало бити тако зло, јер од оних 120 куТа no мојим информацијама, ja нисам чуо, да би ико увредио краља, каквих увреда има много не само у Хрватској, или да идемо рачунати персекуацију куТанства изашло би, што не би било на увреду хрватскога народа (Глас: Je ли то Св. Иван Зелина?) Молим оставимо то. To није Св. Иван, и у Св. Ивану што се догодило, то има своје оправдање, али ако погледате ствари, како су стојале точно, онда се бар неТемо чудити. БиТе кажњени и јесу веТ кажњени они, који су зло починили, a зашто je почињено, то je друга ствар. (Глас: Je ли то друго поље?) To je негде код Вуковине. Али господо, ако сте ме добро разумели, ja ne тврдим,

да je то на длако онако, како сам ја реко, али имам то с такве стране. којој имам право и дужност, да потпуно верујем. С обзиром на свето. ja завршујем с овим. Sine ira et studia господин ТомљеновиТ je рекао, да он као посланик такође из Хрватске свечано иротестује против тим нашим неким рецимо политичким идејама и назорима и више него идејама рецимо само проти нашим намерама. Ja морам свечано да протестујем проти не његовим назорима, јерназорможе сваки имати како хоТе и како мисли да мора имати, него проти изразима, каковим je он у својем задњем говору својим назорима дао очитога изражаја. Посведујем против тога, не само што je г. д-р ТомљеновиТ него што су и нека друга господа поново изразила мнење, да je аутономија или та самоуправа легислаторна, да je то очити некакав пут за растворбу државе. Господо, то није, и верујте да није него нешто друго je за растрој државе, a то je оно, кад се хоТе да се читав народ усупор разлике његовога одгоја, усупор разлике његове вере, усупор разлике његовог начина живота, и усупор досадашњег политичког живота хоТе, да се у један мах нивелира, да се то све поједначи, да се све прекроји (Глас: To није.) To хоТете ви. To Тете ви у једном моменту реТи, јер у животу народном и у року од три године, који се предвиђа као најдужи термин са изједначење наших закона, тај рок у животу једнога народа, јесте исто што и један дан (Светозар ПрибиТевиТ: A у Војној Крајини то je све уређено за три месеца.) Ако ми будемо имали самоуправу онакву, какву je ми желимо и ако будемо уредили општине друкчије, него сте их ви уредили, ми то можемо све уредити и за месец дана. Ми дакле хоТемо да ове односе уредимо онако, како ми желимо, a ви узмите у обзир да сваки од нас има комадиТ људскога срца и сваки нешто зна и нешто види, na онда учините бар то задовољство свима нама, да завршим ову генералну дебату са овим рефератом. Сви су говорили да треба споразум. Један од ваше стране, г. Boja МаринковиТ, опет je казао, да ви нисте централисте, него да сте унитаристе. Па ако ове речи разумемо онако, како их ви разумете, онда смо и ми унитаристе ако то значи једну државу (д-р Т. Томљеновић: Јединствену државу). Не јединствену. Јединствена je једна беседа, која не показује ни ово. Јединствен у Срба значи уникум, значи нешто sui generis. У злому смислу то значи monstrum. Ja то нисам никад тако тумачио, и ono што ми je ту подметнуо г. ТомљеновиТ у своме говору, то морам одбити. Него поправљено je знатно ако je била штампарска погрешка. Али што држим мени се чини да сам добро разумео, мени се чини да господин тврди, да je у престолној беседи, која je прочитана приликом отворења Конституанте, Његово Височанство употребило реч једна држава. To je на мене деловало што je употребљена реч која одговара моме назору, добро упамтио. Ja истина немам текст при себи, али ми се све чини, да je он казао да смо створили једну државу. Јединствена држава no вашем значи централистичку државу, no моме значи монструм, a с тим монструмом ми нисмо споразумни. Поширедседник д-р Томислав ТомљеновиТ: Тосподо посланици, no изричном пропису параграфа 43. који гласи ин фине: „ван тих случајева претрес се закључује кад се исцрпе листа пријављених говорника“. По изричном пропису тога параграфа сматрам за дужност да закључим претрес, јер то пословник прописује. Пре него што би се прешло на гласање о начелном гласању Устава Владе г. Николе