Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

162

XII. седница 16. фебруара' 1921.године

Подиредседник д-р Томислав Томљеновијд: Има реч д-р Boja Маринковић. д-р Boja Маринковић: Господо, ово je питање, које је важно и које треба да се не решава партијски како ми изгледа да су господа расположена, јер то може да има много крупнијих последица. Ако бисмо некако разумели пословник ко што га разуме г. Сушник, а он се тако не може разумети, онда ми овде не би могли дискутовати Устав члан по члан, него би морали дискутовати по одељцима. (д-р Шимрак: Ја мислим тако.) Ја мислим, да ми тако неРемо, и мислим да тако није ни у нашем интересу. (д р Шимрак упада у реч.) Г. Шимрак се вара, ако мисли да ме ма каквом упадицом може омести у говору. То може само да продужи разговор да ја застанем док се сетим о чему треба да говорим, али ме то неће омести, a те упадице ће заморити и одбор. Дакле сасвим је излишно и замераће одбор те упадице које г. Шимрак стално тврди. Оно што je закон и што закон изрично наређује ми ћемо у Уставотворном Одбору поштовати ван сваке сумње. Али свугде се закони могу да врше либерално и оно што закон изрично не наређује не морамо овде уносити још отежице. Има што је закон казао да оно што je предвиђено за Уставотворну Скупштину важи и за Уставни Одбор, али то је онда, када је у питању санкција, али оно што нам закон није тако стриктно наредио, ту ми можемо општом сагласношћу да у одбору променимо. Ја сам већ споменуо да како се једна ствар реши, тако се морају решавати и друге ствари. Рекао сам да ако бисмо ову ствар тако тумачили, да један говорник који je узео учецгћа у начелној дебати о Уставу више не може отворити уста у Уставотворној Скупштини или да не може председавати, то би било сувише претерано. Да ми не тумачимо то тако кад је у питању говор г. потпредседника Томљеновића најбољи је доказ, што је г. Лагиња говорио пре него што је председавао. Кад је г. Шимрак рекао да је ту и случај Лагиње, нико с наше стране није ставио примедбу, него ми смо сматрали тада као што и сада, да то што неко говори у начелу не може да му смета доцније. У тој седници наравно да не може председавати док говори, алимунеможе сметати доцније док се дебата специална врши. Г осподо, оно што закон изрично предвиђа да мора бити у Уставном Одбору, оно зависи од решења Уставног Одбора; и то је у интересу дискусије и у интересу доброга и правилнога рада да се тако поступа. Има овде говорника а можда сам ја био у тој прилици којима je говор тачно означен на сат а који су преступили онај сат па сматрам да би г. Председник погрешио кад би то ишао гилотински да изврши и да тачно у одређено време прекине говорника. У једном одбору као што је наш морају се ствари радити са извесном толеранцијсм, нарочито кад то закон допушта, а овде то закон допушта и нашом одлуком имамо да створимо оно што пословник није изрично предвидио. Пошто је то овај случај, пошто пословник говори о Председнику Уставотворне Скупштине а не о Председнику Уставног Одбора, ја бих био за то да установимо да председавајући кад говори не може тој седници председавати. Ја бих био за то да сада пређемо на дневни ред. Потиредседник. д-р Томислав Томљеновдгћ: Има реч господин Шуменковић. д-р Илија Шуменковић: Ja хоћу да кажем •ово. Одузимање права председнику, да говори, један је изузетак од општега права посланичкога, да гласа и то је један страховпти изузетак, то је крњење јед-

нога најосновнијега права посланичког. Изузеци се тумаче најлимитивније (Глас: Тако је!). Опи треба да буду предвиђени у самом закону, али никако се не могу тумачити аналогно. Због тога ја не одобравам ово позивање на овај члан, који говори о председнику Уставотворне Скупштине. Овде аналогије не може бити. Потиредседник д-р Томислав Томљеновић: Господин д-р Сима Марковић има реч. д-р Сима Марковијд: Господин Маринковић има прачо, кад каже, да пословник за рад Уставотворне Скупштине није прописао ни правилндк за рад у Уставотворном Одбору. Ja држим, да је то добра ствар, јер један реакционарни пословник сигурно би предвиђао реакционарни поступак. Али има једна ствар, која чини поступак господина др-а Томљеновића тежим, него поступак господина Веснића и господина Лагиње. Кад je господин д-р Веснић хтео да говори, није ни почео да председава у оној седници, о којој је хтео говорити. Господин д-р Томљеновић, и ако je знао да ће говорити, не салго да је почео да председава оној седници, где га је заменио господин д-р Лагиња док је говорио, него, кад је свршио свој говор, одмах је заузео председничко место. То је недопуштено и, ако се може пословник тумачити тако, да председник може председавати на осталим седницама, јасно је, да не може председавати у тој седници, где узима у дискусији. То је оно, што случај господина Томљеновића чини тежим, него случај господина Веснића и господина Лагиње. Подиредседник д-р Томислав Томљеновић: Реч има г. Сушник. Антун Сушник: Ја морам само констатовати ово. Члан 11. пословника каже првобитно: председавајући не може учествовати у дебати и гласати (Гласови: У Уставотворној Скупштини.) Већина je променила пословник, само је унела у пословник овај став, који сам прије прочитао (Приговори.) То је било за то, јер сте хтели, да председник буде објективан, ради тога сте унели овај став напосе, и док се увек радило по пословнику и увек сз председник позивао на чл. 42. или 43. ит. д., то ја мислим, господин МаринковиР нема никакво право,.да ми очита, да сам јамислио ствар узети партизански. To не стоји никако. Ja хоћу само да се поштује закон, који је Уставотворна Скупштина донела, са свих страна. И ако је тада г. д-р Лагиња председавао, ја мислим, да је то тада био други изузетак, јер он није био председник. Он само као најстариЈи члан има право, да увек скочи, да буде при руци, кад нема председника или подпредседника. Подаредседник д-р Томислав Томљеновић: Реч има г. д-р Жарко Миладиновић. д-р Жарко Миладиновић: Молим вас господо, да прекратимо ову дебату. Овде не долази сада више реч о председавању господина подпредседника у једној дебати, где је он говорио, јер ми стојимо сада пред избором председника, na te онда председавати господин председник и онда ке се решити ствар о начелној дебати. a кад дсгђе специјална дебата, онда је друга ствар. Господин подпредседник ће онда само замењивати г. председника. Иначе би ишли далеко, ако би даље o том расправљали. Могло би се говорити и овде о аналогији. Ја држим, да има аналогије, може се примењивати, оно. што важи за Уставотворну Скупштину и на рад одбора. Али то није сада важно, да се на том задржавамо. Пошаредседник д-р Томислав Томљеновић: Што се овде радило у погледу председавања и у