Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

168

XII. седница 16. фебруара 1921. године

је Краљевина Србија могла доцније да уради. И, ја мислим, имам дубоко уверење, да ће тако исто и овај Устав кога сад тако олако руже и нападају послужити cpehu и наиретку васколиког нашег народа. Овај нацрт Устава xohe да створи јаку и здраву народну државу, заснован je на иравди и на ираву, на једнакосши u једноиравности, хоће државу јаку за иријатеље a силну против неиријатеља, xohe да сшвори. да сав народ буде потауно задовољан. на свима крајевима наше простране државе. И ја имам уверење, да ћемо ми, који будемо гласали за овај Устав, моРи доцнИје да се поиосимо што смо добро свршили један народни посао. (Пљескање и узвици: Тако је). Подиредседник д-р Томљеновић: Има реч г. Настас Петровић ради личног објашњења. Настас Петровић: Мени је веома жао што се господин Министар за Конституанту онолико задржао на моме врло кратком говору и на мојим врло кратким, изузетно кратким питањима. Ја сам некако и сада у једном специјално изузетном положају, те не могу да ступим у борбу са r. министром, а немам ни намеру да ступам уту борбу са мојим старим ii данашњим другом и пријатељем, господином Марком. Али ипак морам неколико речи више да кажем само о оном одељку Устава, због кога сам ја назвао тај Устав реакционарним и сличним Уставу од 1869. године (Св. Прибићевић: то није лично обавештење). Господин Трифковић je тако лепо и тако опширно оцртао овај пројекат Устава, који нам је поднесен, да збиља само што не превари човека да га лизне онако, као што би мед лизнуо. Али кад би покушао да га тако лизне, не би наишао на мед, него на стакло. И збиља, овај Устав, овакав какав je, а ја сам стари радикал, и знам зашта сам се борио 30 година, овај Устав, велим овакав какав је, и ако је извадак из Устава од 1888. године, он је таман оно, што је и мед кад се кроз стакло лиже. (Светозар Прибићевић: A хоћете ли гласати за њега?.) Ако овакав Устав остане какав је предложен, ко зна да ли ћу бити посланик? Код оваког Устава најважнија је она глава, која говори о Парламенту. Ако у Уставу није Парламенат добро огарантован. Његова пуна слобода унутарња, његов престиж, његова снага, ако подлога томе парламенту тако исто није добро обезбефена и учвршРена, онда је све друго што се у Уставу налази илузорно. То је моје свакдашње уверење било па је и садашње. Све можете метнути најлепше и најбоље у један Устав, па Ре ипак бити свето илузорно, ако се уставним одредбаиа не огарангујете преко Парламента пуна воља народна. А баш тих гарантија у овом Уставу нема. Један једини, члан има, који мало опширније говори а парламенту. Сравните ra с Уставом од 1888. г., па Тете видети, колико и какавих чланова о Парламенту тамо имате, а колико овде. Овде је само један једини, и то бар да је у тај члан ушло оно што је најважније из Устава од 1888. године, па да човек најзад и слегне раменима. Једно једино што ћете наћи у њему то је: опште и тајно гласање. Ничега другог. Како Ре се оно извести, то је оно што је најглавнија ствар Можете ви, господо, загарантовати и опште право гласа и његову тајност, али ако ви немате институције добро Уставом огарантоване, које Ре то све провести кад буду избори вршени, онда је свето илузорно. Ми смо господо, имали један Устав од' 1888. године. Ми смо и по том Уставу, и кад су избори били вршени у 1903. године, и ако су у њему биле много веРе гарантије за изборе, дочекали да добијемо изфалсификовану вољу народну

највише благодарећи томе што ни тим Уставом, она није у пуној мери била гарантована. Шта се пак, може учинити по овим штурим одредбама о Парламенту, које нам овај пројекат Устава пружа, може се лако још сад, унапред, предвидети. Видите ли, господо, како су то важне ствари. Осигурати добру основу за парламенат, осигурати све оне институције, кроз које се провлаче избори посланички, осигурати снагу парламента, то је најглавнији задатак Устава. Tora овде, господо, нема. Али има нешто најгоре, има нешто што ме највише подсећа на Устав од 1869. године. По једном члану који чак није одредио бар рок докле ће вредити уредбе, које сама влада, мимо Парламента, може донети и њима решавати питања, која се само законом морају решавати, по том једном члану овог пројекта уставног, влада нас и са таквим режимима може усреРити. (Министар Просвете Св. Прибићевић: Па тога имате и у Уставу Чехо-Словачке Републике.) Политика се не води по књигама нити по некаквим рецептима, него се политика води према реалнии чињеницама и према години у којој се она изводи. Ништа мене неће утешити то, што је то тако и у Уставу Чехо-Словачке Републике. Има можда и у француском Уставу нечега што није добро, па зар за то што се то налази у француском Уставу да и ми то примимо, и ако не ваља. Дајте ви нама, кад нам дајете Устав, бар ове гарантије, које су потребне за парламенат, па да вам опростимо све оно што сте оставили да доцнији закони утврде. Бар би тада имали гарантију у будућем парламенту и могли веровати да he он радити како треба. Али ви нам нисте дали ни то, и ја, као стари радикалац, морао сам овакав пројекат ваш назвати реакционарним, јер он одудара од свега онога што је радикална странка кроз своје најсветлије дане, кроз своју најлепшу прошлост, све до јучерањег дана проповедала и зашто се борила. Па ваљда ми слободоумни људи имамо још принципа демократије и као демократи нисмо их вапустили. Ако у току времена морамо еволуирати, не можемо се изеволуирати тако, да се одрекнемо целокупне наше прошлости, целокупних наших традиција, свега онога што смо у, погледу слобода народних тражили и ради чега смо се тако дуго борили. Пошпредседник д-р Т. Томљеновић: Ријеч има г. ради личног o'бјашњења. Михаило Аврамовић: Господин Министар за Конституанту зауставио се у своме говору и на једном делу говора мога у начелној дебати о Уставу и о нацрту Устава Владе г. Николе Пашићг, и изјавио je, у име Владе, да Влада неће инсистирати на томе, да у Устав не уђу одредбе о економским и социјалним проблемима; напротив, да Де Влада пристати да у Устав такве одредбе уфу. Мене и групу којој имам част да припадам необично интересује, у првом реду, питање о томе: хоРе ли акт о урефењу наше државе бити само политички акт, обазирати се само на политичку страну живота наше државе, или ће се обазирати на васколики живот и рад наше државе. Хоће ли то бити само један регулатор политичког живота наше државе, или Ре у исто време бити регулатор и економског и социјалног живота њезиног. Стога нас је и мене и моје другове овде веома интересовало, шта ће по тој ствари ' каже овде г. Министар за Конституанту. Управо ид те његове изјаве зависи и наше потоње одређивање у погледу нацрта владе г. Пашића. И могу да изјавим после те речи г. министра, да нас је она у једну руку окуражила, да са поверењем гледамо на даљи рад овога