Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

VI. седница — 9. фебруара 1921. годИНе

лан посао и примили слго мандат за тај посао од Уставотворне Скупштине и ми тај п.осао имамо да свршимо беѕ обзира на то која је влада. Влада је овде пред Уставним Одбором. Она сарађује с Уставним. Одбором и ми, према томе, не знам шта можемо друго да тражимо. Према томе, господо, пошто се за данас нико није јавио, ја 1?у да закључим данашњу седницу. Ja бих вас молио, међутим, да онај који хоће да се јави за реч да то учини одмах, како

бисмо сутра могли одмах да приступимо послу. Тако исто молим Вас да имате на уму да je данас већ 9. и да овај посао до 14. има да се сврши, и да прелуа томе и говорници, у колико их има да говоре, да се изговоре, јер ће један до два дана требати да групе као такве даду своје изјаве. Данашњу седницу закључујем, а сутрашњу заказујем у 9 1 Д сата. Седница је закључена у 13’А часа.

VII СЕДНИЦА

УСТАВНОГОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА одржана 10. фебруара 1921. године у Београду.

Председавао Миленко Веснић. Секрешар Милан Бошковић. Почетак у 9 и по часова пре подне. Председник д-р Миленко Веснић: Господо, отварам VII. седницу Уставног Одбора. За личну одбрану пријавио се за реч г. посланик Сушник. Антон Сушник: Јуче на концу седнице ја сам ставио на г. председника питање, да ли не би било умесно да се седнице Уставног Одбора ’ одложе за време докле се влада не комплетира, јер ми овде расправљамо у начелу о нацрту Устава владе, која нема. већине. Уједно сам констатовао, да нам влада није дала никаквог материјала за објашњење тога на-црта и да је и сам господин министар за конституанту признао' да je то била погрешка владе. Као што рекох, ставио сам питање на г. председника о томе и очекивао сам од њега одговор. Међутим, не знаи како је дошло до тога, да је пре тога одговорио г. минисдар за конституанту. Отворено кажем, господо, да ја нисам добро чуо шта је он рекао, јер је била граја и што знам да г. министар свагда говори и много говори онда, када не треба. Тек данас, кад сам добио стенографски записник видим, да је г. министар на крају свога говора рекао ово: „Само они који желе и раде на томе, да се ова држава не консолидује, само ти могу желети да се уставно питање не реши.“ Господо, то је казао господи« у вези са мојим питањем. Тиме он мене и мрјој странци пребацује, да не желимо да се уставно питање реши и да радимо на томе, да се држава не консолидује. Тосподо, у име своје странке морам свакотакво пребацивање субверзивности најенергичније одбити. Господине министре, ви знате, да је наша странка била баш та, која је видно радила на томе, да се ујединимо. Ви знате, да је пок. д-р Крек дао живот за југословенску идеју. Ви знате, да је наш д-р Корошец излагао главу своју у оном времену када су се они са којима ви данас водите политику сакривзли и нису смели реЕи ни једну реч. Господине министре, ви сте суделовали са нашим Корошцем, у кабинету, и добро знате, да је он кроз две године запостављао своје личне интересе и интересе наше странке само раде!lи на томе, да се Д1 жава консолидује. Поред свега тога ви нам, господине министре,

пребацујете субверзивност и називате нас антидржавним елементом. Још једаред отклањам нејенергичније свако такво пребацивање и кажем вам: Господо, не тражите субверзивних елемената у нашим редовима! Ми радимо и хоћемо да потпомогнемо свако праведно дело, али хоЕедоо само то, да се почне градити од темеља, а не од крова. Ако хоћете да тражите субверзивне елементе, који неЕе консолидацију државе, тражите их у оним редовима, где су највиша господа, као што су министри и државни функционери, који ништа не раде и воде политику само речима, а не политику делом. Председник д-рМ. Веснић: Господине посланиче, ја држим да је ово за личну одбрану доста. Ви држите читав политички говор. Антон Сушник: Господине председниче, баш сад сам хтео да довршим. Питам вас, господине председниче, шта мислите предузети, да г. министар за конституанту не врши више такве испаде, какав je учинио не само последњи пут, него већ више пута. Председник д-р Миленко Весни^: Има реч г. министар за 'конституанту. Министар за Конституанту, г. Марко Трифковић: Господо, има више од две године од кад је прокламовано уједињење нашег народа; више од две године ми радимо на томе да добије-мо основии закон за нашу државу. И док су све државе новостворене после овога светскога рата добиле свој устав, добила га и Немачка, где се извршила једна страховита пертурбација, једна основна пертурбација, ми један народ, који је толико тежио и толико желео да се уједини, ми још никако не можемо да добијемо наш Устав. И зато свакога који ову земљу и овај народ у истини воли и који је за овај народ и ову земљу толико жртава поднео да се ово уједињење оствари, мора да заболи кад види да ми никако не можемо да кренемо напред, него и ако направимо два три корака унапред, гурају нас да иде.мо опет натраг. Ми смо, господо, имали овде шест седница одржаних, и, као што ви знате, те су седнице текле академски. Ми смо овде најразличитих мишљења почев од комуниста na до крајње левице. И ви сви знате да у целој овој дискусији овде владају најразличитија мишљења, па ипак није потекла ни једна увредљива реч. Међутим на једанпут долази г. Су-