Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

VII. седница 10. фебруара 1921. године

више шкодити нашем државном животу. И муслимани, и православни, и католици, ми морамо да будемо на свакоме кораку једни према другима толерантни и ja кажем, да то у нашим католичким редовима, у нашој држави се врло неугодно дојми. И то je био тон тога говора. Г. д-р Јањић je упао тада у мој говор, и ja сам на то казао, да ми се може опростити, али да ja, када бих био позват у овакву сврху не бих ниќада отишао у Македонију. Господин Љуба Јовановаћ, кога поштујем врло, опростиће ми када кажем да он није мене добро схватио. Ja, господо, никад нисам ни посумњао да je Ма15едонија саставни део српског народа. Мислим да ћете се са овом мојом изјавом задовољити, a имам на г. председника да поднесем упит гледе нашег рада. Г. Председниче, г. бив. Министар за Конституанту г. Стојан Протић одредио je посебну комисију за израду Устава, и она je израдила свој Устав. Ta je комисија приложила томе Уставу и посебни извештај, a исто тако томе извештају je приклопљено посебно мишљење о дводомном систему и посебно мишљење д-р Б. Вошњака. Исто тако вам je г. председниче познато, да се под вашом владом дискутовало о нацрту вашег устава и да су поједина господа у вашем кабинету чинила примедбе и давали одвојена мишљења. Садашњи уставни одбор би морао имати пред собом читав овај материјал који je према моме дубоком уверењу потребан за наш солидан рад. Исто тако, г. председниче, caio читали у штампи од ових дана да ће између устава који се сада прими и између онога времена када се он почне увађати у живот требати неки интерим, прелазно стање, Ово je тако важна ствар да мене чуди да влада no најпре ово даје у штампу, a уставном се одбору то не саопштава. Зато бих молио прво г. председника, да чланови уставног одбора добију читав материјал Друго, да нам г. председник каже, шта je с тим интеримом, прелазним временом и прелазним установама и да ли има какав до сада израђени нацрт устава. Исто тако имам још једну треТу важну ствар. Чули смо да комисвја ради о подели државе на области. Ви имате чини ми се у нацрту устава 37 можда -ће биги и на 50, ja не знам, можда -ће доћи и на 12, ваша веТина, коју сад имате, све може да учини. Па за рад овога нашег одбора je исто тако потребно да нам се предложи шта je до сада урадила та комисија. Дакле, молићу г. председника да ове три ствари узме у знање и може да ми одговори у каквом се стању налазе. Председник д-р Миленко Веснић: Господо, на прво питање што се тиче нацрта г. Протића и комисије која je радила, дотле докле je био Министар за Конституанту могу одговорити г. посланику: да je г. Протић штампао све то, да се то може добити у свакој књижари, али разуме се да ако одбор реши, ми можемо тако исто прибавити све те примерке и можемо сваком члану овог одбора један такав примерак и дати. Ja, међутим, претпостављам, господо, да су сви јавни радници, a нарочито народни посланици, нарочито они који су изабрани у овај одбор упознати већ потпуно с тим нацртом као и са другим нацртима који су no овоме питању били до сада израђени. To je што се тиче првог питања. Што се тиче рада министарског савета, ja у том погледу имам да кажем и да изјавим, да се у министарским седницама воде врло сумарни записници, и да се међутим у записнике министарских ских седница уводи no. нешто нарочито одвојено, само у случају кад то изрично дотични министар

нарочито жели и то он обично прими сам својеручно и под својим потписом. У колико је могло бити ограде односно одвојених мишљења у том погледу у појединим уставним питањима, сва су та одвојена мишљења веќ господа моје бивше колеге искористили, и имали прилику да искористе, јер су их они изнели и на јавним зборовима, а и под својим потписима у листовима, а и овде у колико су чланови данашњег одбора, а у колико нису, они то могу да саопште увек својим друговима, члановима одбора. Међутим до сада никада није било праксе, не само код нас, него ја уопште не познајем ниједну земљу, где је то било, да се записници седница министарског савета штампају, па према томе, да ни ми тим путем нисмо могли поћи. И стога ја у овом тренутку не могу да говорим у име једне владе, која од 1. јануара о. г. држи записнике министарских седница у својим рукама. Према томе, ако желите одговор на то питање, изволите се обратити г. председнику данашње владе. (Чују се гласови: Али има одвојених мишљења о нацрту Устава, која треба ми да познамо.) Сва су та одвојена мишљења дата у штампи и ви ћете их ускоро имати. Што се тиче питања о прелазним наређењима ja мислим, да је сасним природно, да данашња влада као и свака влада која своју дужност разуме, да је дакле и данашњи г. министар за Конституанту одредио једну такву комисију, која то питање проучава, и која je сигурно до сад дошла већ до извесног резултата. Али та питања о прелазним наређењима доћи ће и моћи ће да се претресају, ако се хоће да се ради методски, тек онда, кад се у главном буде претресло питање о Уставу, и онда кад будете близу краја претреса самог уставног питања, онда ће се моћи говорити са кориигћу и о самим прелазним наређењима, јер њихова природа зависи од самог Устава, какав се буде у главном утврдио. Ja мислим дакле, да г. министар за Конституанту има каквих стварних или политичких разлога, да посао те комисије држи удаљен од рада Уставотворног Одбора из тих разлога да му не ремети посао, или да не утиче на њега или да не компликује сам посао Уставотворног Одбора у његовом главном делокругу. Што се тиче трећег питања, да ли постоји комисија, која ради на питањима о подели наше државе на области, на то питање такође могу одговормти, да у колико ми je познато, таква комисија постоји, и то je добро што постоји, која спрема цео потребан материјал a имало би разлога, да не будете задовољни кад та комисија не би радила и не би постојала, na кад она буде готова, да цео тај материјал преда Уставотворном Одбору онда, кад он буде начелно решаваото крупно питање о областима. Тиме сам у главном одговорио на питање г. д-ра Шимрака. Минисшар за Консшитуаншу Марко Трифковић: Господо, комисија, којој je стављено у дужност да изради прелазна наређења, свршила je свој посао и свој елаборат послала. Ja мислим, да сада треба влада да пошаље она прелазна наређења, за која она налази да треба да буду у Уставу, a не комисија. Прелазна наређења, ja сам у прошлој министарској седници раздао члановима владе молећи их, да ми што скорије пошљу своје примедбе, и кад то будем добио, онда ћу израдити прелазна наређења од стране владе ii no овлашћењу владе послаћу вам их. Настас Петровиll: Господо, од ових питања, која je упутио г. Шимрак, најважније je питање о прелазним наређењима, о којима сам ja сазнао јуче из београдских листова. Ta прелазна наређења, ако