Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

VIII. седница Н.фебруара 1921. године

VIII СЕДНИЦА

УСТАВНОГОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА држана 11. фебруара 1921. године у Београду.

Председа вао Подаредседникр-р Т. Т омљеновић. Секрстар Милан Бошковиќ Почетак у 10 часова пре подне. Подпредседник д-р Т. Томљеновић: Отварам 8. седницу Уставног Одбора. Част ми је известити господу посланике, да је досадањи председник г. Миленко Веснић, ради болести отпуговао у Француску на опорављење, и да је поднео своју оставку Председништву Уставотворне Скупштине која ми је данас достављена, na te се избор новога председника ставити на дневни ред данас на концу седнице, да се избор обави сутра, ако г.г. посланици тако одобре. Место њега ćute позван наследник његов на реду, г. д-р Мита Мушицки, који je Bet овде присутан, na te он присуствовати седницама. У смислу § 43. пословника саобразно течају расправе у Народној Скупштини имају да говоре најпре говорници у име појединих група. Како су се обредили сви говорници појединих група, осим једне групе, дапаче како je говорило rio више говорника из једне групе, то смо се споразумели са г. д-р Лагињом, као представником оне групе која још ни[е говорила, да te она истом сутра да говори. Сматрам то за дужност да саопштим због тога, јер је мефу групама раније постигнут споразум да се до понедеоника, док не истече рок за поднос предлога, не предлаже гласање о нацрту Устава у начелу. Али упозорујем то баш с обзиром на § 43. зато, да се може да закључи онда расправа, кад тај рок истече. А у колико не би који од г.г. посланика тражио да се посебице о томе доноси предлог и посебице гласа, мислим да овај споразум, који је раније получен мефу свима групама, важи у сиислу § 43. За данашњу расправу пријавили су се као говорници г. Живота МилојковгЉ и г. Павле ПавлоBat, па молим г. Животу Милојковтгћа да изволи говорити. Живота МилојковвЉ: Господо, један део говорника који су суделовали у досадањој генералној дискусији о владином уставном пројекту а ставили су Министру Конституанте г. Марку ТрифковиЕу приговор због тога што он пред Уставним Одбором, као главни референт о владином пројекту, није дао детаљан експозе о мотивима који су владу руководили при подношењу њенога пројекта. Против тога приговора, који је био сасвим оправдан, г. ТрифкоKOBHt, г као што се зна, није реагирао никаквим стварним аргументима, и то је један веома интересантан и карактеристичан манир од стране г. Трифковића који мисли да такав један експозе није ни •потребан. Противу тога приговора: што Министар Конституанте није дао детаљан експозе о мотивима владиним покушао је да реагира г. д-р Војислав МаринковиЕ, али како ја мислим, без довољно успеха. Г. MapHHKOBHty који је хтео да брани г. ТрифкоBi-ita није пошло од руке да га и одбрани. Када то кажем, ја мислим на карактер експозеа који нам је г. у својству Министра Конституанте,

био дужан дати. Ја не мислим да је нама г. Трифковић био дужан дати један детаљан експозе који би се састојао само из, више или мање вештих, диалектичких тумачења главнијих момената из историје постанка и развитка појединих принципа који су имали да се проведу кроз владин уставни пројекат, него ја мислим да је било потребно да нам он да један експозе, који би, у суштини, садржавао анализу конкретне политичке ситуације под којом се Устав доноси, Г. Трифковић je био дужан да нам прикаже, у најпунијој светлости, спољни и унутарњи положај наше земље из којега проистичу основе које треба кроз Устав провести. Г. д-р Миленко Веснић, roßopeta о владином уставном пројекту, казао је, да је Устав израз стварних потреба једнога народа. Ако претпоставимо, да је то тачно, онда је потребно да нам се каже: какве су то и које су то стварне потребе нашега народа, које су диктирале да се донесе баш овакав Устав, какав нам влада г. Пашића предлаже? Другим речима, потребно је да нам се, анализом тих стварних потреба нашега народа, докаже да су те потребе доиста и нашле свој верни израз у владином уставном пројекту. То је, господо, било потребно учинити, али то, као што се зна, није учињено. Господа, која су, до сада, бранила владин пројекат нису могла да нам пруже гогово никаквих аргумената који би нам показали да владин пројекат фЈУрмулише и изражава стварне потребе нашега народа. Баш супротно томе, из њихових се говора могло видети само то, да владин пројекат не само што није израз стварних потреба нашега народа, него је он далеко да то, уопште, и буде. Ја nety овде да говорим о том, јер су о тој ствари говорили моји партијски другови, који су пре мене говорили, и, свакако, да te о тој страни питања говорити моји другови, који te тек дсгћи до речи. Комунистичка Партија стоји на гледишту: да је, у овом времену и у овој садашњој конкретној историској ситуацији коју преживљује наша земља, нашем народу било потребно дати један Устав који би доиста, био израз стварних потреба и интереса његових. Али такав један Устав не може, ни у ком случају, да почива на оним принципима који су проведени кроз владин уставни пројекат. Такав један Устав не може да почива ни на оним принцицима који су говорници из појединих других буржоаских група предлагали у току генералне дискусије. Такав један Устав, по мојем мишљењу, може да иочива само на иринцииима совјетске власти, власши. револуционарних радника, сељака и војника,—на иринцииима интегралне и непосредне иролегаерске демократије. ja ty, господо, бити слободан да овде пред вама, у кратким потезима, изложим главне принципе совјетскога система на којима ми комунисти мислимо да треба саградити наш Устав. Ја знам врло добро да ви те принципе неЕете примити. Ви те принципе не само што неЕете примити, него их ви и не можете