Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

79

примити, и не смете примити. То су прииципи који, из основа, негирају ваш државни и друштвени поредак саграфен на приватној својини и експлоатацији човека над човеком. (Министар Привреде д-р В. Јанковић: Дакле, анти државни су. Немојте то негирати, јавно то признајте! —д-р Лаза МарковиР: То су три разна мишљења комуниста.) Ја морам господо, да изјавим: да се ми, на темељу тих принципа које ми иетичемо, не можемо никада споразумети. д-р Марковић има потпуно право када то каже. Совјртски Устав који ми тражимо и ради којега се боримо, то је негација буржоаског Устава, као што је и пролетерска демократија изражена у совјетској држави негација буржоаске демократије. (д-р Л. Марковић: Објасните нам молим вас, какве су то две демократије, два народа.) Јесте, господине Марковићу, има две демократије, буржоаска и пролетерска демократија или демократија рада. Принцип пролетерске демократије реализован је у совјетској држави у Русији. По принципима вролетерске демократије, политичка и грађанска права, као и грађанске слободе, уживају само они који се баве продуктивнил! радом у држави, докле, по принципима буржоаске демократије, политичка права имају они који се не баве прдуктивним радом и тек само једним делом, како када и у разним приликама, и они који се баве продуктивним радом, (д-р Л. Марковић: По вама, сељак није продуктивни радник. Јанковић: Дајте нам економску дефиницију продуктивног рада, да видимо каква је то разлика.) Совјешски Устав, госцодо, који ми тражимо, доиусшише ми да то слободно кажем, —не иише се у буржоаској Конституанши, него само у средини револуционарних радника u сељака. Тај Усшав не ниче из иарламентарних преговора и прогоњења са буржоазијом него из револуционарне борбе радника и сељака лрогаиву буржоазије, Револуиија је мати Совјешскога Усшава. Ми се, дакле господо, ја то понављам, не можемо сложити у погледу уставних принципа које ми предлажемо. То је ствар која је ван сваке Али, господо, ја држим да је ипак потребно да се ти наши принципи чују и са овога места, као што се чују и принципи других група. Ми се, пре свега, у погледу тих уставних принципа, не можемо сложити због тога што између нас комуниста и вас представника капиталистичке класе постоји непремостива разлика у схватању државе и њене функције. Наша концепција државе је сасвим супротна вашој. По нашем мишљењу, држава je производ и израз неиомирљивих класних супрошносши које аостоје у друштву. Држава је никла из класних супротности, и сама њена ексистенција доказује да су класне супротности у друштву непомирљиве. (Д-р Лаза Марковић: По тој логици, када нестане класних супротности, неРе бити ни државе.) Тачно. У комунистичком поретку неРе бити државе, јер неРе биги класа, па, према том, ни класне борбе. Због тога што ниче из класних супротности, свака држава има класни карактер. Када не би било класних супротности, држава, као таква, уо~ште не би ни постајала. Совјетска држава или пролетаријата која сада постоји у Русији, то је једна прелазна државна форма. То је она државна форма која треба да створи предуслове за реализацију комунизма. У комунистичком иоретку државе неке бити, јер неће uocmojamu класа. Комунизам тежи уништењу класа, и онога момента, када класа више не буде било, па, према том ни борбе класа, неће бити потребна ни ексистенција државе. (Д-р

Лаза Марковић: Шта he онда бити, кажите нам!) (Д-р В. Јанковић: Небеско царство!) Ванкласне државе или надкласне државе нема, и они који тврде да има ванкласне и надкласне државе ти се јако варају. Г. Веснић je, у својем говору који је држао овде пре неколико дана, протестовао противу тога што се тврдило да је данашња држава класна и да у нашој земљи постоје класе и класни сукоби. Он је, на сваки начин, противу тога протестовао због тога што стоји на гледишту: да је држава ванкласна или надкласна, „слободна народна држава.“ Али г. Веснић, протествујући противу тога тврђења да је данашња држава класна и да у њој постоје класни сукоби, у ствари је протествовао противу историје и искустава која нам историја пружа у погледу историске функције и улоге државе. У историји господо, није било нити ће бити ванкласне или надкласне државе. (д-р Ј. Радоњић: Како то?) Ja бих г. Радонића молио да нам он, као историчар, покаже: која је то држава у историској прошлости била надкласна или ванкласна. која је Сила „слободна народна држава?“ Било је, у историској прошлости, само класних држава у којима се, у разним'историским ситуацијама, развијао блажији или оштрији сукоб класа са супротним економским интересима. Таква је, господо, и данашња држава која се з.ове капиталистичка и коју ви браните. То је класна држава. Та држава је орган класне владавине буржоазије. Ја мислим да би ме сувише далеко одвело, када бих почело овде цитирати примере из конкретне стварности који би ту моју тезу могли да потврде. У тој држави, капиталистичкој држави, господаре капиталисти, банкари, крупни трговци, велики поседници, богаташи уопште. И ако су они, као класа, према радним масама народа у апсолутној мањини, и ако они према радним и продуктивним масама народа представљају једну шаку људи, ипак њима припада целокупна власт у држави. (д-р В. ЈанковиР: Јер добијају веРину на изборима! д-р Сима МарковиР: Путем насиља 1) Благодарећи капиталистичким банкама које служе вашим партиским интересима и полицијском апарату који је у вашим рукама, ви у данашњем друштву, доиста, добијате веРину при изборима, У капиталистичкој држави капиталисти господаре над радним масама народа из простога разлога што они имају на својој страни богатство које им осигурава приватна својина. БлагодареРи богатству којим капиталистичка класа располаже, она је у стању да организује своју власт до крајних граница. И капиталистичка класа одржава се на власти, у првом реду, због тога што је носилац целокупнога друштвенога богатства. Онога момената када би капиталистичка класа била лишена богатства, као што је то био случај у Русији, тога момента капиталистичка класа не би могла ни тренутка да се држи на власти. (д-р В. Јанковић: Када почну да раде митраљези!) У капиталистичкој држави радни народ нема никакве власти, пошто је сва власт у рукама капиталиста и њихових агената. Под том речи „агенти“ ја разумем све оне који, из* материјалних разлога и интереса, ради одржања своје ексистенције, служе, на овај или онај начин, капиталистичќом систему. (д-р В. Јанковић: И попови?) Да, и попови, и учитељи, и судије, и адвокати; једном речи, целокупни данашњи бирократски апарат у буржоаској држави. Органи свију врста власти: и законодавне, и извршне, и судске у капиталистичкој држави само су органи капиталистичке класе. У капиталистичкој