Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

80

VIII. седница 11. фебруара 1921. године

држави која је апарат класне владавине буржоазије важе само они закони, који штите њене класне интересе и њене класне привилегије. У капиталистичкој држави добри су и поштују се само они судови који штите законе које, усвојем интересу, доноси капиталистичка класа. У капиталистичкој држави ваљана је само она полиција која бди над сигурношћу богаташа, корисна је само она војна организација, која служи одбрани капиталистичких привилегија и капиталистичке владавине. Радници, сељаци, војници, ситни сопственици, сиротиња уопште, немају никакве власти у капиталистичкој држави. Они никакву власт не врше, не суделују у власти; они се само морају покоравати свакој власти и робовати свакој власти. (Министар Привреде д-р В. ЈанковиР: Ево г. Ћосић je подпредседник Конституанте). Г. ЋосиР, на сваки начин, не припада оној категорији сељака који лако копирају комунистичке идеје. Можда је он у прошлости и био социјалист као и многе вофе данашње радикалне странке, али tempora mutantur! (Министар Привреде д-р В. Јанковић: Кроз 5 и 6 година, и ви ћете променити мишљење.) То би ви само желели, али узалуду Вам је. Таква је данашња капиталистичка држава, и сваки онај који хоће карактер данашње капиталистичке државе да представи у другој боји, тај, на сваки начин, то може учинити из својих класних интереса и циљева. Из карактера данашње капиталистичке државе која је класна неизбежно проистиче и њен Устав, 'врховни и основни закон који ирокламује неограничено економско госаодарсшво и аотауну аолишичку власт буржоазије. Пролетерска држава, пак, која је основана на принципима Совјетског Устава представља прави андипод капиталистичке државе. То је држава у којој целокупна власт: и законодавна и државна, и судска, припада радном народу, продуктивним друштвеним елементима, онима који раде. Они који не раде, који се не баве продуктивним радом, немају никаква утицаја, нити могу имати ма каквога утицаја на ток државне политике. (Чује се: Како је у бољшевичкој Русији?) Противу Совјетске Русије, посматране са тога гледишта, диже се дрвље и камење у капиталистичкој штампи целога света. Вели се како у Совјетској Русији капиталисти и буржои, „угледни графани", немају политичка права. У ствари, целокупна та кампања је тенденциозна и лажна, јер у Совјетској Русији имају графанска и политичка права сви они који раде и који хоће да раде. Нека господа капиталисти засуку рукаве па раде, нека зарађују свој хлеб својим трудом, па Ре имати права. Совјешска држава, госаодо, то је држава у којој законе ираве, проводе их у живош и коншролишу сами радниии, сељаци и војници организовани у својим. векима. У совјешској држави. народ је аисолутни госводар своје судбине. Принциа народнога суверенитеша који је буржоаска демократија довела у садашње доба, до аасурдума добија у совјетском сисшему најцунији израз. Совјетски Устав, то је Раднички и Сељачки Устав. Држава Совјета, то је држава радника, сељака и војника. ДД-р Ј. Радоњић: У Русији сада интелектуалци гладују). У Совјетској Русији положај интелектуалаца, научника и академичара је веома завидан. Ја Вас могу, господо, потсетити на положај који има данас у Русији Максим Горки и други руски интелектуалци, из чега се можете уверити да је тако. (Добацивање: Али Шахматов је умро од глади). Он је умро, господо, као и многи што умиру, али он је „умро од глади“ према писању буржоаске штампе која сваки дан сахрањује

no некога због глади. Међутим, после се покаже да је тај покојник жив. 7 аква држава, господо, која je уређена ло принципима Совјетског Устава постоји у Русији. Русија је колевка совјетског система који је 1917 поникао из револуције руског радног народа противу капиталистичко-буржоаске класе. (Д-р Лаза Марковић: Јесте ли читали, г. Милојковићу, шта кажу немачки радници који су били у Русији: како је тамо?) Ја сам, г. Марковићу, читао многе извештаје из Совјетске Русије, али Вам могу реРи да су сви ти извештаји који се из Совјетске Русије пласирају у Европу тенденциозни и лажни. (Д-р Сима Марковић: Зато има хиљадама радника који иду у Русију да траже рада). Ја признајем то је један факт: да у Совјетској Русији постоји беда. Али молим Вас зар беда не постоји и у свима другим капиталистичким државама које су суделовале у рату (Д-р Велизар ЈанковиР: Постоји, али не као у Русији општа). У Русији, на сваки начин, беда мора бити потенцирана због тога што се Русија налази веР седам година непрекидно у рату. Али, господо, само совјетски систем који постоји у Русији даје Русији снагу и енергије да може да издржи тако дуго у рату, докле би се свака друга капиталистичка држава, и најбоље уређена, за оволико време сатрла у рату. Уосталом, господо, идеја совјетскога уређења која је поникла у Русији (Д-р Лаза Марковић: И коју је измислио немачки агент Парвус. патриот. цили) у данашње доба, све се више и више шири у целој Европи (Д-р В. ЈанковиР: И у Немачкој.) И не само у Европи, господо, него и у свима другим континентима. Данас је, у ствари, совјетска идеја задобила моралну иодлогу у најширим масама раднога човечансшва: То је факат који се не може да негира, јер он постоји као такав. Када су поникли совјети? Ја на то питање желим да одговорим овде укратко. Први совјети-поникли су у Русији у револуционарним догађајима 1905. (Д-р Лаза МарковиР: Тада је 1905. Лењин тражио Уставотворну Скупштину без совјета, Ви то не знате него треба да Вас поуче господа која боље знају.) Ја кажем господине МарковиРу, да је идеја совјета поникла 1905., али форма коју су совјети тада имали није била оно што је данас. Тада су совјети поникли из тајних, нелегалних организација разних социјалистичких фракција у Русији. У последЈ-ве време, било је покушаја да се идеја совјета комбинује са парламентарним системом, али ти покушаји који су чињени у Немачкој и Аустрији нису показали никаквога резултата. (Ј. Према томе, ви одбијате радничка веРа Немачке и Аустрије.) Ми их одбијамо само утолико уколико су они организације које злоупотребљавају социјалпатриоти и социјалшовинисти. Мп тежимо да та млитава ве:ћа преобразимо у тип револуционарних руских совјета, јер нам они највише импонују. Совјети у Русији ступили су у пуној снази на политичку арену 1917., када су се ставили на чело револуционарнога покрета и постали органи револуције. У прво време, совјети су били органи револуције. Али онога момента, када је револуција победила, они су постали не само органи револуције него су примили и друге функције. Они су имали да организују не само политичку власт него и привредни живот у Русији. (д-р Лаза Марковић: И лепо су организовали I) На сваки начин, боље него што је то случај са капиталистичким земљама у Европи (д-р