Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

81

Лаза Марковић: Питајте ваше другове Енглезе и Немце који су били тамо). Ja ћу, господо, овде, укратко, да изложим принципе Совјетскога Устава који се садрже у Деклараиији Права Раднога и Ексилоатисанога Народа. (’д-р Лаза Марковић: Али која се не примењује у Русији.) Декларацији која је примењена на 11. Сверуском Конгресу Совјета у јануару 1918. Шта та Декларација Права Раднога и Експлоатисанога Народа садржи? Она, господо, садржи оно што сте ви, једним делом из говора мојих партиских другова Bek могли чути, и што, другим делом, желим ја овде да кажем. Декларација Права Раднога и Експлоатисанога Народа прокламује, у првом реду, укидање система експлоатације човека над човеком. Она прокламује тежњу ка реализован.у социализма и укидању приватне својине. Декларација Раднога и Експлоатисанога Народа садржи принципе на којима је саграфен Совјетски Устав. Један од тих принципа, например, јесте национализација земље. Руски Совјетски Устав, прокламујући укидање приватне својине, тражи национализацију земље. Али ипак принцип национализације земље не треба схватити тако као да се по њему тежи томе да се, једним махом, национализује сва земља. Принцип национализације земље не проширује се на све категорије сељачкога света. Ситни сељаии, наиример, као и средњи, иод совјешским режимом, не ексароиришу се. Они и даље располажу својом земљом, све дотле докле сами и експерименталним путем, не дофу до сазнања да је њима приватна својина над земљом непотребна, пошто је изГЈбила ону функцију коју она има у капиталистичком друштву. Ми господо, тако исто, у вези, са овим принципом национализације земље, тражимо да се реши и аграрни ироблем. Аграрни проблем постоји и у Југославији. Али тај проблем, у току двогодишње владавине буржоазије, није решен. Земља која припада феудалцима, агама и беговима, спахијама ивеликопоседницима, као и црквама и манастирима, није дата онима који земљу раде. (Један глас: ДобгЉе.) Ми тражимо да се земља ага и бегова, спахија и великопоседника, цркава и манастира даде сељацима бесплатно, јер су они ти који земљу раде. И не само што ми тражимо да се сељацима даде земља бесплатно, без икакве накнаде досадањим њеним сопственицима, него тражимо, у исто време, да им се даде потребан инвентар ради обрафивања земље У Југославији аграрно питање није озбиљно ни покушано да се реши, и сви они покушаји који су чињени показали су само неспособност владајућих да то питање реше. Ја сам имао прилике да у Боснии Херцеговини, као и у Далмацији, посматрам практичне резултате у погледу решења аграрне реформе. Ja нећу о том овде да говорим. Ја само желим да констатујем јеану ствар која врло јасно илуструје: какви су практични резултати у погледу решења аграрн >г питања. Демократска Странка која је у Босни и Херцеговини претрпела беспримеран крах на изборима, има у првом реду, да благодари тој чињеници што је она решење аграра у Босни и Херцеговини злоупотребљавала у партиске циљеве. Поред национализације земље, ми тражимо и национализацију круане индустрије. Крупна индустрија треба да се национализира, она треба да се узме из руку њених садашњих власника и преда у руке целога раднога народа. На тај начин, када би се национализирала индустрија, капиталисти који су сопственици појединих фабрика и индустриских предузећа, били би лишени онога профита који сада Стенографске белешке

црпу из експлоатације радне спаге. Профит који црпу приватни капиталисти треба да иде у корист целога друштва. То је, господо, једна ствар о којој данас се мора водити рачуна. Ми, исто тако, тражимо национализацију банака. (Чује се: Нарочито Народне Банке.) Банке које су данас у рукама приватних капиталиста или капиталистичких друштава треба да се одузму из руку приватних капиталистаи капиталистичких друштава и предаду целол друштву на располагање. Ви сви сигурно знате какво разорно дејство врше у нашој земљи капиталистичке банке. То нису банке које потпомажу привредни развитак наше земље, него које привредни развитак наше земље коче. Д-р Јован Скерлић je пре рата, у једном говору у парламенту, подвргао најоштријој критици систем банкократије која врши страпгно коруптивно дејство на наш политички живот. Колико се се£а?л, тада је, у средини Самосталне Странке, сада дела Демократске Странке која такофе пати од банкократије, била подигнута дивља хајка противу овакве „јереси“, коју је један члан Самосталне Странке заступао у парламенту. Тада je г. Милорад Драшковић претио, колико се сећам, Скерлићу искључењем из партије што се усудио да својим политичким непријатељима пружи „држалицу за секиру којом ће да их секу...“ Ми, господо, даље, тражимо. национализацију шрговине, u то како сиољне тако и пушрашње. Ми смо противници система слободне трговине, јер слободна-трговина, под капиталистичким начином производње, у суштини, значи слободну пљачку. У данашње време, тај карактер слободне трговине најјасније се маркира. Некада, у времену када је постојао просперитет у производњи, када је на пијаци било сувише робе, могла је слободна трговина да послужи ради појачавања конкуренције на пијацама, што води обарању цена, али у данашње доба, када на пијацама нема еспапа, (Д-р Л. Марковић: А јуче је г. Сима казао, да има много.), када се осећа оскудица у свима животним намирницама, слободна трговина значи, у ствари, слободну пљачку. Ја мислим, да је последице слободне трговине осетио у данашњем поретку сваки онај човек који има танку кесу. Ми, господо, због тога тражимо национализацију трговине, тојест да регулисавање односа у трговини, и то како спољној тако и унутрашњој, пређе у руке државе радних маса. Један, господо, од најважнијих принципа који проклаиује совјетски систем јесте иринцип обавезе pada. У совјетском систему постоји обавеза рада за све чланове друштва који су способни да раде. У совјетском режиму не може живети нико који се не бави радом који може бити сваковрсан. (Чује се:Да ли и умни рад?) —Јесте, господо, тај рад може бити и умни, као и физички, али, у сваком случају, сваки онај који је здрав мора радити. (д-р Лаза МаркоF-ић: А како је са штрајковима?) То је посебна тема. Када је тако, онда није никакво чудо, када се реч обавезе рада помене, многи који су се давно и давно одвикли од рада, постају нервозни и не могу да се помире са таквим принцицом. Али то је, господо, један принцип који се мора провести у интересу подизања производње. Само у том случају може бити говора о обнови привреднога живота, о подизању продукције која je упропашћена у току рата, ако се заведе обавеза рада. (Министар Пољопривреде и Вода д-р В. Јанковић: А колико се ради сад?) Требало би ocaAi сати. (д-р В. Јанковић: У Русији.) У Русији се ради, у извесним тренутцима, и више, али тај рад je. добровољан. (д-р М. Нинчић: Ha 18 степени испод нуле тамо се ради 11 сати.) Принцип 11